Poslednjih godina istraživanja pokazuju pad učestalosti polnih odnosa u zapadnom svetu. Rastući individualizam i invazija elektronskih naprava nude se kao centralni faktori ovog trenda.
 |
| Pixabay |
Pandemija kovida 19 jako je uticala na seksualni život stanovništva. Inostrana istraživanja promena u seksualnosti u periodu prvog zaustavljanja javnog života u proleće prošle godine pokazuju, da se polna aktivnost stanovništva u proseku smanjila, piše N1.
Za ovogodišnju zimu, dakle za takozvani drugi „lockdown“, podaci još uvek nisu dostupni. Zatvaranje lokala i zabrana druženja izvan domaćinstava najviše je pogodila slobodne, koji su odjednom ostali bez značajnih načina za upoznavanje i provođenja vremena s potencijalnim partnerima. Kod onih u partnerskim vezama, učestalo provođenje zajedničkog vremena različito se odrazilo na seksualnost, a i u tom slučaju je kod mnogih stres promenjenih životnih okolnosti uzrokovao pad želje za seksualnošću.
Vreme korone je na neki način samo ojačao trend smanjene učestalosti polnih odnosa, a koji se već godinama navodi u istraživanjima zapadnog sveta. U leto prošle godine je recimo jako odzvanjalo istraživanje u stručnoj medicinskoj reviji JAMA, koja je izveštavala o povećanju udela polno neaktivnih mladih odraslih, pre svega muškaraca, u SAD. Između 2000. i 2018. godine se udeo mladih muškaraca između 18. i 24. godine, koji u zadnjoj godini nisu imali polnih odnosa, povećao sa 19 na 31 procenat.
Među ženama te starosne grupe bila je zapažena manja promena – udeo polno neaktivnih u zadnjoj godini se povećao sa 15 na 19 procenata. Opadanje seksualne aktivnosti bilo je vidljivo i u starosnoj grupi od 24 do 35 godina.
„Sve je više dokaza o smanjivanju polne aktivnosti u zapadnim državama, a posebno u prošle dve decenije“, zapisala je u propratnom komentaru psiholog sa Univerziteta u San Dijegu Džin Tvindži. O glavnim uzrocima ovog trenda postoji više teorija, a vrlo verovatno se radi o kombinaciji brojnih faktora savremenog sveta.
Što se tiče opadanja polne aktivnosti kod mladih, jedan od tih faktora je, prema njenom mišljenj,u odlaganje odrastanja.
„Današnji omladina kasnije počne da vozi auto, manje konzumira alkohol, retko izlaze iz kuće bez roditelja, ređe zarađuju svoj novac od njihovih vršnjaka prošlih decenija“. Većina odraslih aktivnosti, gde spada i seksualnost, premešta se u kasniju starosnu dob. Odrasle aktivnosti međusobno se dopunjavaju. Teže je ići na sastanke i biti polno aktivan ukoliko niste ekonomski nezavisni od svojih roditelja“, navodi ona.
Međutim, to ne objašnjava zapažanje da se učestalost seksa takođe smanjuje i kod starijih osoba koje su već postale nezavisne od svojih roditelja. Tu je ponudila objašnjenje za koje se već mnogo godina zalaže i o kojem je napisala više knjiga – uticaj interneta i digitalnih tehnologija. Vreme koje provodimo pred ekranima povećalo se na račun druženja uživo.
„Uz stalnu dostupnost zabavnih sadržaja i iskušenju za korišćenje pametnih telefona i društvenih medija, seksualna aktivnost možda nije tako privlačna kao što je nekad bila. Jednostavno rečeno, danas postoji mnogo više izbora za kasnonoćne aktivnosti nego što je nekada bilo i manje mogućnosti za seks ako su oba partnera zauzeta društvenim mrežama, igranjem kompjuterskih igara ili gledanjem filmova i serija“, smatra ona.
Pri tome, kako je upozorila i sama, moramo imati na umu da je uticaj različitih promena u društvu praktično nemoguće sa sigurnošću povezati sa padom seksualne aktivnosti, budući da sprovođenje istraživanja pod kontrolisanim uslovima nije moguće. Tako možemo samo zaključiti da opisane promene u društvu vremenski koincidiraju ili su uzročno povezane, što je sa sigurnošću teško tvrditi.
U zapadnom svetu manje seksa
Američko istraživanje nije izolovano. „Činjenica je da istraživanja ne samo kod mladih ljudi nego i kod svih ukazuju na smanjenu učestalost seksualnih odnosa. To takođe pokazuju i istraživanja u Njemačkoj, Velikoj Britaniji, Finskoj …“, rekao je sociolog dr. Ivan Bernik, profesor emeritus Fakulteta društvenih nauka i starosna istraživanja seksualnih navika stanovništva.
Ali zašto u visoko seksualizovanoj kulturi kao što je naša, gde se seks vije sa ekrana i plakata i prati nas na svakom koraku, pada interes za seksualnost? „Jedno od mogućih objašnjenja je da su ljudi jednostavno zasićeni seksualnošću“, kaže on.
Još jedan važan aspekt je promena odnosa među polovima. Sa emancipacijom seksualnost postaje više demokratična i ravnopravna. „Seksualnost je postala stvar dogovora, pregovora, oba partnera moraju se složiti. Organizovanje seksualnosti postalo je komplikovanije nego što je nekad bilo“, dodaje.
Takođe se slaže da seksualnost u ovo doba jednostavno ima više konkurencije u drugim aktivnostima. „Danas živimo u društvu doživljaja. U slobodno vreme pokušavamo da doživimo sve što je moguće, pretrpano je brojnim aktivnostima. Samo pogledajte brdo opreme koju ljudi uzimaju na odmoru“.
„Ljudi stalno tražimo neke nove podražaje i seksualnost je u tom kontekstu postala manje važna. Kada razgovaram sa predstavnicima starijih generacija, često mi kažu da su se u mladosti seksali praktično svake noći, jer nije bilo šta drugo da se radi“, kaže Bernik.
Manje „prigodnog“ seksa
S obzirom da je pad, koji pokazuju istraživanja, najizrazitiji u seksualnim odnosima izvan partnerskih odnosa, opštom padu njihove učestalosti zasigurno je doprinela i promena u zakonitosti partnerskih odnosa. Naime, promenio se tip odnosa. Mnogo je lakše prekinuti partnerske veze nego što je to nekad bilo. Društvenog pritiska za održavanje veze po svaku cenu nema više. Uspostavila se takozvana serijska monogamija.
„Partnerske veze često su kraće, vremenski ograničene, iako je na početku možda prisutna drugačija želja. Nekada su veze bile uglavnom dugotrajne, doživotne. To je dramatična promena. Mladi već do 30 godina imaju iza sebe u proseku tri ozbiljna partnerstva. Prilika za ‘prigodan’ seks je sve manje“, kaže Bernik.
Kao što u knjizi „Intimni životni stilovi studenata i studentkinja“ iz 2018. godine upozoravaju istraživači s Fakulteta društvenih nauka, isti trend pokazuju i uzastopna istraživanja seksualnog života nemačkih studenata, ukazujući da njihova seksualnost postaje ujedno sve više serijska i monogamna. Takođe je i u Nemačkoj takav „studentski seksualni život sve više ‘zarobljen’ u uzastopnim partnerskim vezama, a sve manje seksualnih aktivnosti događa se u manje-više prolaznim i neobaveznim susretima“.
Istraživanje seksualnosti u Sloveniji
Za Sloveniju nemamo aktuelnih podataka koji bi nam mogli reći da li je trend smanjenja učestalosti seksualnih odnosa prisutan i u Sloveniji. Međutim, poslednjih godina pojavila su se tri veća istraživanja. Dr. Irena Klavs iz Nacionalnog instituta za javno zdravstvo je već 2017. godine završila drugo nacionalno istraživanje o seksualnosti, ali kako još nije uspela da objavi podatke u nekoj od stručnih revija, još uvek nije spremna to javno da podeli.
U posljednjoj deceniji nastale su i dve studije na mlađoj populaciji, koje su obavili istraživači sa Filozofskog fakulteta i Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani. Prvo su sproveli istraživanje o intimnim životnim stilovima studentkinja i studenata, koje su završili 2012. godine, a 2016. godine pitali su i srednjoškolce o njihovim stavovima i iskustvima u seksualnosti. Pitanje učestalosti seksualnih odnosa bilo je sadržano samo u istraživanju među studentima, ali zato što je bilo prvo te vrste, nije bilo moguće izneti zaključke o trendovima.
„Iz podataka koje imamo na raspolaganju bilo bi teško zaključiti da li su današnje generacije mladih manje seksualno aktivne. U poređenju sa starijim generacijama, svakako postoje kvalitativne razlike“, rekla je sociolog dr. Alenka Švab sa Fakulteta društvenih nauka, jedna od autorki istraživanja o studentskoj i srednjoškolskoj populaciji.
Današnji mladi ljudi imaju znatno liberalnije stavove prema seksualnosti od prošlih generacija, imaju veću toleranciju i razumevanje za različite seksualne manjine i različitu seksualnu praksu. Međutim, njihovo ponašanje ne prati taj trend. Štaviše, obrnuto.
„Većina seksualnosti događa se u kontekstu partnerskih odnosa. Seksualnost je u odnosu na alkohol i drogu relativno niska, pokazuju naša istraživanja. Možemo reći da reputacija mladih kao neodgovornih i nepromišljenih zasigurno nije istinita. Stabilizovalo se i vreme prvog seksualnog odnosa, koja se u poslednjih nekoliko decenija stalno snižavala“, rekla je Alenka Švab.
Izgubljena nevinost
Što se tiče trendova u seksualnosti mladih, u poslednjih nekoliko decenija mnogo se pažnje posvećivalo snižavanju prosečne starosti pri prvom seksualnom odnosu.
„Ovaj pad počeo je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, prvo kod muškaraca, a nešto kasnije kod žena“, kaže dr. Ivan Bernik.
Poslednja istraživanja pokazuju da se taj trend umirio.
„Prosečna starost kod prvog seksualnog odnosa više ne opada i ostaje na ‘sigurnoj’ strani“, konstatuje dr. Alenka Švab.
U studiji među srednjoškolcima u dobi između 16 i 17 godina, prosečna starost za prvi seksualni odnos bila je nešto ispod 16 godina kako kod devojčica tako i kod dečaka, a oko polovina onih koji su učestvovali nisu imali seksualni odnos. U istraživanju među studentima, kod kojih je udeo onih koji još nisu imali seksualni odnos poprilično manji, prosečna starost kod prvog seksualnog odnosa bila je 17 godina za žene i 17,5 godina za muškarce.
„Nevinost i gubitak nevinosti su u našim istraživanjima prikazani kao vrlo važni, vrlo cenjeni događaji”, rekla je dr. Alenka Švab. I u ovom slučaju ne radi se o tome da bi nevinost kao vrednost imala veliki značaj u smislu društvenih normi. „Iz odgovora mladih ne proizilazi da se ovde radi o povratku u tradicionalizam, nego da se radi pre svega na vrednostima individualizma, brige o sopstvenoj životnoj priči“, dodaje ona.
U suštini danas devojke manje podležu društvenim pritiscima nego momci. „Kod razloga za prvi seksualni odnos je kod momaka još uvek veoma prisutan pritisk da izgube nevinost, kako bi se s tim potvrdili u društvu“, kaže.
Mladi – liberalni u stavovima, suzdržani u ponašanju
Mladi postaju sve liberalniji u svojim stavovima, ali to se ne odražava u njihovom seksualnom životu. Da je situacija do neke mere paradoksalna, priznaje i dr. Ivan Bernik.
„U suštini, s obzirom da seksualni moral postaje sve labaviji, možemo očekivati veći promiskuitet, ali događa nam se suprotno. Sva istraživanja pokazuju da su mladi ljudi mnogo odgovorniji nego što su nekad bili“, kaže on.
Ovde se ne radi o konzervativnosti, već o povratku „tradicionalnim“ vrednostima, upozorila je dr. Alenka Švab. „Značaj današnjeg ponašanja drugačiji je od onog koji je bio pre 50 godina. Danas se radi o imperativu kvalitete partnerskog odnosa, traženju idealnog partnerskog odnosa. Više se ne radi o potrazi za društvenim normama, već o ličnim vrednostima i preferencama. Iz odgovora mladih ne proizilazi da se radi o povratku u tradicionalizam, nego se govori prvenstveno o vrednostima individualizma, brizi o sopstvenoj životnoj priči“, rekla je ona.
Čak se i među mladima uvažila takozvana serijska monogamija, zakletva na ozbiljne partnerske veze koje su vremenski ograničene. Jako se povećao značaj partnerskih odnosa. Sve više mladih ima svoj prvi seksualni odnos i kasnije seksualne odnose u okviru partnerske veze, kazao je dr. Bernik. „Rekao bih da je ovaj trend pre svega povezan s većom tolerancijom roditelja. Roditelji bolje prihvataju partnerske odnose svoje dece nego njihove seksualne odnose. Seksualnost mladih se nekako odomaćila“, smatra on.
Ponekad su mladi to uglavnom radili protiv volje svojih roditelja, a danas mnogo češće nailaze na razumevanje. „Zbog toga je i odgovornost mladih ljudi u ovoj oblasti veća nego što je nekad bila. Oni osećaju da je seksualnost njihov izbor i u skladu sa tim osećaju i odgovornost za donošenje pravih odluka“.
Kvalitet ispred količine
Da li se onda učestalost seksualnih odnosa smanjuje? Jesmo li svedoci pada seksa? Dostupni podaci svakako pokazuju u tom pravcu. Naravno da je sasvim moguće, kao što je u pratećem intervjuu upozorio hrvatski seksolog dr. Aleksandar Štulhofer, da danas zbog liberalizacije društvenih normi o seksu govorimo lakše i iskrenije, a s tim možda i manje preterujemo kada nas istraživači pitaju o našim seksualnim podvizima.
Svakako smo postali zahtevniji i izbirljiviji u našoj seksualnosti. Sve više nas nije briga u kakve seksualne prakse se upuštaju drugi, i uvek nam je važnije u šta se sami upuštamo da se ne bi kasnije kajali.
„Što je seksualni moral labaviji, to se više povećava značaj ličnog izbora u seksualnosti. Sa ove tačke gledišta, možda je seksualnost postala zahtjevnija nego što je bila“, kaže dr. Ivan Bernik. Nekada su važni koraci bili jasno definisani kada je vreme za prvi seksualni odnos, kada je vreme za udaju, u vezi je nekada trebalo ustrajati… Danas tih pravila više nema odnosno veoma labavo su definisana.
„Danas seksualnost od nas stalno zahteva razmišljanje i odlučivanje. Seksualnost i intimnost su postale svakodnevni plebiscit. Skoro svaki dan se moramo zapitati hoćemo li ostati sa našim trenutnim partnerom. Nemamo nikakvo spoljno prisiljavanje, sami moramo donositi odluke i onda razmišljati o ispravnosti naših odluka, pri čemu cveta posao psihologa i seksualnih terapeuta“.
N1
0 коментара:
Постави коментар