Tekst koji je napisala Sofija Čua Rabenfild, diplomkinja na Harvardu i Jejlu, jeste sve što treba da pročitate pre ili tokom studiranja.
 |
| Image by Anastasia Gepp from Pixabay |
Sofija je ćerka književnice Ejmi Čua koja je poznata kao “tigar majka”. Ta vrsta roditeljstva podrazumeva pritisak na decu da u akademskoj sferi života budu što uspešnija. Sofija, koja je doktorirala pravo na Jejlu, na svom blogu je otkrila koji su saveti za studiranje – kako da učiš kao student Harvarda, a i ako si student bilo kog drugog fakulteta, shvatićeš da si mnogo stvari do sada radio potpuno pogrešno.
Pripremna faza
Izaberi smer koji te zanima. Tako se nećeš osećati kao da si na prinudnom radu. Ako nećeš da učiš, onda ti ne mogu pomoći.
Nađi prijatelje. Vidi korake 12,13, 23, 24.
Glavna pravila
Uči manje, ali uči bolje.
Izbegavaj po svaku cenu da stavljaš mozak na autopilot.
Nejasno nije dobro. Kad ti nešto nije jasno znači da gubiš vreme.
Zapisuj.
Udubi se, smiri se, završi to.
Plan napada faza I
Pojavi se. Tako će sve imati mnogo više smisla i dugoročno ćeš sebi uštedeti gomilu vremena.
Ručno piši beleške. Ne znam koje je naučno objašnjenje za to, ali pisanje rukom je pola puta do memorisanja.
Faza II: Vreme za učenje
Izađi iz biblioteke. Činjenica da si učio u čitaonici ili biblioteci te neće ispuniti znanjem. Osam sati na Fejsbuku u biblioteci je i dalje osam sati na Fejsbuku. Tu su i ljudi koji u čitaonicu donesu hranu pred ispite i počnu čudno da mirišu. Idi kući i okupaj se, možeš da se preslišavaš dok pereš kosu.
Svaki dan radi po malo ali neka ti to ne ispuni ceo dan. “Danas popodne ću pročitati jedno poglavlje nečega i rešiti pola zadatka. Onda ću da pogledam epizodu serije i otići ću u teretanu” je uvek bolje od: “Počinjem odmah i pročitaću što više mogu…uh već je ponoć, ja sam na petoj strani, a soba mi je prljava i haotična.”
Podstičite sami sebe. Nema ničeg goreg od rupa u vremenu dok učiš. Ako znaš da ćeš izaći za šest sati, izvesnije je da ćeš nešto završiti.
Kaži prijateljima da mogu da ti konfiskuju telefon kada te uhvate da igraš igricu. A da! I ako misliš da ti treba pauza, verovatno ti ne treba.
Faza III: Zadaci
Prestani da podvlačiš! Zbog toga bi trebalo da si bolje fokusiran, ali je zapravo karta u jednom pravcu za mozak u režimu autopilot. Pogledaš i odjednom vidiš pet strana podvučenih zelenim flomasterom koje se ne sećaš da si pročitao. Piši opaske na marginama umesto toga.
Sam sve uradi. Nemaš ništa od toga što ćeš od nekoga prepisati rešenje.
Čitaj što je više moguće. Prestani da pokušavaš da varaš.
Čitaj pametno a ne kao robot. Postavi sebi pitanje – šta autor želi da dokaže? Koji je logičan razvoj argumenta? Na ta pitaja uglavnom može da odgovoriš čitajući uvod i zaključak svakog poglavlja. Onda uzmi bilo koja dva primera i zapamti ih (zapiši). To će ti kasnije pomoći da rekonstruišeš argumente autora.
Ne čitaj sve, ali pokušaj da razumeš sve što si pročitao. Bolje je dobro shvatiti kraće štivo, nego loše razumeti celu kjnigu.
Stavljaj brojeve ili tačkice. U eseje, sižee, sve.
Faza IV: Period čitanja
Još jednom – ne idi u čitaonicu. Jedi, spavaj, kupaj se.
Ako nešto ne razumeš, definitivno će baš to biti na ispitu. Rešenje: Internet.
Uradi sve praktične probleme.
Ljudi mrze da uče napamet, ali i u intelektualnim bastionima poput Harvarda će vam tražiti da učite formule, imena i datume. Za efektivno pamćenje: prestanite da iznova i iznova čitate svoju listu. To ne funkcioniše. Izgovorite glasno i onda zapišite. Sećate se da ste upoznali nove prijatelje? Pitajte ih da vas preslišaju, pa im vratite uslugu.
Opet prijatelji – pitajte ih da vas saslušaju dok objašnjavate nešto komplikovano. To će vas navesti da artikulišete svoje razumevanje.
Zamislite širu sliku. Pokušajte da shvatite kako se određeno poglavlje uklapa u ceo smer. Možete naučiti milione činjenica, ali dok ne shvatite kako one funkcionišu kao celina, propuštate suštinu.
0 коментара:
Постави коментар