Kazaljke na časovnicima pomeraju se u u noći između subote i nedelje, narednog martovskog vikenda, u dva časa posle ponoći za jedan čas unapred, kada počinje letnje vreme.
 |
| Image by Gerd Altmann from Pixabay |
Pomeranje vremena dešava se dva puta godišnje, zadnje nedelje u martu, kada se kazaljka pomera za jedan čas unapred, i zadnje nedelje u oktobru, kada se vraća za sat unazad, na takozvano zimsko računanje vremena.
Sekretar Astronomskog društva “Ruđer Bošković” Milan Jeličić rekao je, za Betu, da se ovo vreme naziva dekretno ili ukazno što znači da se propisuje, tako što se leti dodaje jedan sat na postojeće srednjoevropsko, ili zimsko vreme.
“Uvedeno je jer se obdanica i noć menjaju tokom godine, što se narodski kaže dan počinje ranije s obzirom kad sunce izlazi. Da bi se što više iskoristilo od dana pomeraju se kazaljke”, objasnio je Jeličić.
Osnovni cilj pomeranja vremena je ušteda energije i prvi put je zabeleženo tokom ratnih godina Prvog svetskog rata.
U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Inače, Evropska komisija je još 2018. predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata koje je prvobitno trebalo da prestane još 2019, a zatim 2021. Zemljama članicama, naime, prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu, a dogovora nema, niti će ga po svemu sudeći biti u bližoj budućnosti.
Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.
Dilema da li treba da pomeramo kazaljke i imamo zimsko i letnje vreme, izazvala je velike polemike širom Evrope, ali i u Srbiji. Tako bi, u slučaju da se odlučimo za letnje računanje vremena, 1. jula svitalo u 5 ujutru i dan trajao do 20.30. U slučaju zimskog računanja, obdanica bi trajala od 4.00 do 19.30, te bi onaj ko ustaje u 7.00 prespavao tri sata dnevnog svetla. Na drugoj strani, po zimskom računanju vremena 1. decembra dan bi trajao od 7.00 do 16.00, odnosno od 8.00 do 17.00 ako bi se računalo po letnjem modelu.
Inače, mnoga svetska istraživanja su utvrdila da pomeranje kazaljki i prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena, i obratno, donose mnoge zdravstvene probleme ljudima. Mnogi se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.
Amerikanci prestaju 2023?
Za razliku od Evropljana, Amerikanci su pre samo nekoliko dana doneli odluku da krajem 2023. prestanu sa pomeranjem časovnika, pod uslovom da odluku potpiše i predsednik SAD Džozef Bajden. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama...
Prvi počeli Nemci još 1916. godine
Ideja o pomeranju vremena stara je nekoliko vekova, ali je prvi put zaživela pre nešto više od 100 godina, a sve kako bi bolje i efikasnije bilo iskorišćeno dnevno svetlo. Prvi su kazaljke pomerili Nemci i to 30. aprila 1916. godine, zatim su za njima sledili Britanci, pa mnoge evropske zemlje i SAD.
0 коментара:
Постави коментар