Osobe koje su se zarazile koronavirusom, a imaju sreće i nisu hospitalizovani, odnosno imaju blage simptome, često su u nedoumici šta treba da uzimaju tokom kućnog lečenja. Niški radiolog Aleksandar Ivković nudi korisne savete, koje izvodi iz ličnog iskustva borbe sa kovidom 19.
 |
| Image by Ursula Schneider from Pixabay |
Kućno lečenje može biti zbunjujuće, a i opasno – mnogima može da padne na pamet da neke lekove uzimaju na svoju ruku.
Takođe svakodnevno čujemo za neki novi vitamin ili suplement koji olakšava ili umanjuje infekciju. Teško je dokučiti šta od svega toga zapravo ima blagoslov lekara.
Međutim, radiolog Aleksandar Ivković, koji je sam prošao golgotu kovida 19, napisao je koristan tekst u kojem daje jednostavne savete za lakšu borbu sa virusom u kućnim uslovima.
Njegov tekst sa bloga “Ljudi i ostale laži” prenosimo u celosti.
“Najveći broj obolelih se leči kod kuće. Ukratko ću dati neke savete. Ovo ne menja savete koje dobijete od lekara koji vas je pregledao, služi za one koji nisu dobili savete.
Kada kod lekara
Postoji nekoliko stvari na koje mora da se obrati pažnja. One određuju da li ste za bolničko ili kućno lečenje. Bilo šta od sledećeg da se dogodi obavezno se javite lekaru:
Naglo pogoršanje disanja. Brojite koliko udisaja imate u jednom minutu i to zapisujte. Ako nemate oksimetar (a većina nema) to vam je jedan od pokazatelja kakvo vam je stanje pluća. Normalan broj udisaja je 12 do 16. Kod dece je veći, kod starijih manji. Ukoliko se to pogoršava (broj raste) i osećate da ne možete da udahnete, potrebno je da se javite lekaru.
Nagle glavobolje koje se ne smiruju nakon lekova. Očekuje se da će u jednoj fazi sigurno doći do nastanka glavobolja. Ono što je važno je da mogu da se smanje lekovima. Ako se to ne dešava obavezno je da se javite lekaru
Uporno povraćanje koje ne staje. Povraćanje je jedan od simptoma koji se očekuju. Ne treba paničiti ali je važno da se zaustavi jer može voditi u dehidraciju. Ako nikako ne staje, opet mora kod lekara
Uporan proliv koji ne može da se zaustavi. I proliv je jedan od simptoma koji se očekuju. Ako ne staje sa lekovima onda je potrebno javiti se lekaru.
Na šta mora da se pazi
Obavezno treba voditi računa da ne dođe do dehidracije. Iz iskustva, nikome u kući nije prijala obična voda. Nađite tečnost koja vam prija. Šumeće vitamine, sokove, čajeve. Bilo šta. Bitno je da se održi hidracija organizma. Oni koji su bili bolesni zimi tvrde da im je prijalo toplo, oni bolesni leti, hladno. Nije bitno šta, bitno je da se unosi tečnost.
Ako dođe do porasta temperature obarajte je. Ne morate da čekate onih 38.5 C. Obarajte je da vas ne iscrpi maksimalno. Brufen, paracetamol, nije važno šta. Ono što vam prija.
Odmarajte, ne krećite se, posebno ne savijajte se glavom napred i na dole.
Kada nakon dugog ležanja ustajete, može se desiti da osetite mučninu i vrtoglavicu. Prvo malo sedite a tek onda ustanite.
Mentalne reakcije se drastično menjaju. Nije strašno ako postanete preosetljivi, proći će.
Gubitak mirisa i ukusa se dešava skoro redovno. Prolazno je.
Ako ima načina kontrolišite pritisak. Puls možete uvek. Bitno je da nema velikih oscilacija, s time da uvek brzina otkucaja raste sa porastom telesne temperature.
Ishrana
Važno je da jedete. U nekim trenucima je to teško. Izaberite ono što vam prija, šta god je to. Samo jedite, potrebno vam je. Vitamine ako možete unosite putem voća i povrća. Uopšte nije važno šta jedete, bitno je da unosite hranu. Manite se dijeta, “zdrave” ishrane i sličnih gluposti. Treba vam sve. Supe su se uvek pokazale kao korisne. Salate vam donose vitamine. Povrće je neophodno zbog više razloga. Meso vam donosi preko potrebne proteine na brz način.
Šta nakon kovida
Puno ljudi, ne zna se procenat još uvek, ima posledice preležane bolesti. Nekada su te posledice u vidu hronične bolesti a nekada je to dugački kovid, stanje u kome osećate zamor i neki od simptoma, jednostavno, osećate se loše.
Nema nekog posebno važnog saveta, uglavnom su opšti. Ne smete da se izlažete jakim fizičkim naporima. Šetnje se preporučuju, koliko možete, ako prvi dan možete sto metara, onda sto. Nakon nekog perioda moći ćete da se šetate duže. To vam je neophodno.
Balansirajte ishranu. Unosite sve što vam je potrebno, ne zanosite se nekim ekstremnim dijetama i preporukama koje se ne sastoje od svega.
Još jednom ću ponoviti. Ovaj savet je za one kojima nije rečeno šta da rade. Ne menja ono što vam je rekao lekar koji vas je pregledao. Ne uzimajte lekove na svoju ruku. Imam i preporuku za lekare i pitanje – zašto se daju antibiotici kada ih niko ne preporučuje? Preventivno – to ne postoji. Stvoriće se rezistencija.
Ne mogu da vam dam savet kako da se zaštitite. Očigledno je da ima dosta onih koji se šetaju a zaraženi su. Neki ne znaju, neki znaju ali su neozbiljni. Krizni štab, nažalost, deluje da je potpuno izgubio sve konce. Čak i ako nije, svojim izjavama doprinose toj atmosferi”, piše Ivković.
0 коментара:
Постави коментар