Merkur: tučen, stidljiv, ekscentričan. Venera: ružno lice iza lepog vela. Zemlja: spokojna ravnoteža. Mesec: skoro mrtav. Mars: ratnička planeta. Jupiter: tvrdog srca. Saturn: gospodar prstenova. Uran: izokrenut. Neptun: neuklopljen. Pluton: stranac koji je stigao iz ledenog sveta. Cerera: planeta koja nikad nije izrasla…
 |
| Image by GooKingSword from Pixabay |
Tako nebeska tela u našem, Sunčevom sistemu, vidi Pol Merdin, autor „Tajnog života planeta“ (izdanje „Lagune„). Pritom se u knjizi ne svodi na osam planeta, koliko ih priznaje savremena nauka, već je upotpunjuje poglavljima o patuljastim planetama, nekim malim telima kao što su asteroidi i meteoridi, satelitima – priča bi, svakako, ostala nepotpuna bez Meseca.
Uostalom, upravo Sunce, Zemlja i Mesec obrazuju svima najpoznatiji deo Sunčevog sistema; izlasci i zalasci sunca, nagib Zemljine ose, sporo Mesečevo orbitiranje – ta kretanja orijentišu i oblikuju naše dane, nedelje, mesece i godišnja doba. No, ako krenemo malo dalje u proučavanje Sunčevog sistema, shvatićemo da sve te kategorije postaju krajnje relativne, do svoje neprepoznatljivosti. Sunčev sistem je pomalo bizarno mesto („red, haos i jedinstvenost“ – opisaće u tri reči autor knjige) sa neobičnim planetama, misterioznim lunarnim objektima i čudnim pojavama: naučnici su otkrili vulkane leda na Plutonu, dok je Mars dom grand kanjona veličine SAD.
Jeste li, recimo, znali da Saturnov mesec Enkelad ima hladne vulkane, iz kojih umesto užarene lave šikljaju gejziri ledene vode? Na drugoj strani, Titan – čija atmosfera liči na Zemljinu kakva je bila nekada – ima jezera tečnog metana oivičena visokim brdima i dolinama koja reljefom evociraju prošlost naše planete? Ili, da se, ispod užarene površine, planeta Merkur hladi što za posledicu ima njeno skupljanje, dok jedna od misterija vezana za Neptun jeste zašto plava planeta daje toliko više toplote nego što dobija. Neobično je, pogotovo zato što je Neptun tako daleko od Sunca. U neverovatna otkrića na Plutonu spadaju pre svega ledene planine koje su visoke 3.300 metara, što nagoveštava da je bio geološki aktivan pre 100 milona godina. Ipak, geološka aktivnost zahteva energiju, a izvor te energije unutar Plutona je i dalje misterija…
Pol Merdin nas iz poglavlja u poglavlje provodi kroz Sunčev sistem, sažimajući znanja prikupljana vekovima i upotpunjena najnovijim naučnim otkrićima, da bi život nebeskih tela – gledano iz rastegnute vremenske perpsektive – prikazao kao uzbudljiv, pun zbivanja i još uvek nerazjašnjenih fenomena i iznenađujućih misterija koje tek treba odgonetnuti. U dodatku na kraju knjige, priložio je i sažetak o raznim telima u Sunčevom sistemu, odnosnu konciznu hronološku tablicu.
„Suština cele ove priče glasi da našem Sunčevom sistemu nema ekvivalentnog među tri hiljade osamsto ostalih koji su nam poznati. Astronomija zasad za ovo još nema u potpunosti prihvaćeno objašnjenje. Astronomi, međutim, mogu da objasne mnoge osobine planeta Sunčevog sistema i da pripišu njihovo poreklo sasvim konkretnim događajima. Druge tajne tek treba da odgonetnemo. U biografijama istorijskih ličnosti mogu da ostanu razne praznine. Isto važi i za život planeta.“
Sa Merdinom možete krenuti u čitalačku avanturu obilaska Sunčevog sistema, krećući se itinerima sažetih znanja do kojih se došlo od antike do danas, ali i suočavajući se sa tajnama od kojih mnoge verovatno nikad neće biti do kraja razjašnjene.
Vežite se, polećemo!
Slavoljub MARKOVIĆ
0 коментара:
Постави коментар