Lekari i naučnici širom sveta u očajničkoj su potrazi za terapijom koja bi im bila od pomoći u borbi protiv visokozarazne bolesti respiratornih organa izazvane koronavirusom. U tom traganju su došli i do metode poznate još od kraja 19. veka - da krvna plazma izlečenih osoba ima antitela smrtonosna za virus.
Tretman rekonvalescentne plazme nije novost. Uspešno se koristio tokom pandemije gripa 1918. godine. Ljudi koji prežive zaraznu bolest poput Kovida-19 uglavnom ostaju s krvlju koja sadrži antitela ili proteine koje je stvario imunološki sistem u borbi protiv virusa. Ta komponenta krvi koja nosi antitela može se prikupiti i dati novoinficiranim pacijentima i poznata je kao "rekonvalescentna plazma". Prva eksperimentalna lečenja već su obavljena u više zemalja.
"To je vrlo prosto. Ljudi koji su se oporavili imaju u krvi antitela koja su ubila virus. Ako doniraju plazmu, ona sadrži ta antitela. Kada je date drugoj osobi ona leči ili sprečava infekciju", rekao je dr Arturo Kasadeli, šef katedre za molekularnu mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Džons Hopkins.
Kod lečenja plazmom naučnici se suočavaju sa pitanjima: Može li se neko ponovo inficirati koronavirusom? Koliko imunitet traje? Kada se smanjuje broj virusa u telu? Za sada nema dokaza da je imunitet trajan, ali ni da neko, kao što je objavlejno u Kini, može po drugi put da dobije Kovid-19.
"Ovom terapijom lečimo samo teške pacijente. U ovom trenutku dok ne saznamo više o tretmanu, ne preporučujemo ga ljudima sa lakšim simptomima", navodi dr Ania Vajnberg.
Lekari ističu da metoda lečenja plazmom ljudi koji su preboleli Kovid 19 nije jedina metoda koja se trenutno ispituje, ali, kako je desetine hiljada ljudi izlečeno, ovo bi bila možda najbrža i najjeftinija terapija.
I u Rusiji lekari su počeli da koriste tehniku lečenja plazmom izlečenih pacijenata.
"Upotreba takve plazme ima pozitivan uticaj na tok bolesti. Pažljivo biramo pacijente čiju ćemo plazmu koristiti. Tako se leče četiri pacijenta iz našeg instituta. Nema nuspojava i nadamo se da će se oporaviti", objašnjava dr Sergej Petrikov.
Slična eksperimentalna lečenja plazmom sprovode se već i u Nemačkoj.
"Kada se plazma uzme od donatora, ona se prvo analizira u labaratoriji, kako bismo bili sigurni da ne sadrži virus. Nakon toga smrznuta plazma čeka da bude intravenozno data pacijentima", napominje dr Holger Hokstain.
"Iskreno, mislim da je to jedan od najviše obećavajućih pristupa. Postoji puno studija koje govore kako plazma može da pomogne. Međutim, ona mora biti kvalitetna i može imati određene nuspojave", naglašava Lotar Viler, sa Instituta za kontrolu bolesti "Robert Koh".
Upotreba krvne plazme tako će verovatno i pre vakcine biti najefikasniji odbrana od koronavirusa, jer umesto da se čeka reakcija organizma koji je dobio vakcinu, preko plazme ljudima se antitela direktno daju.
N1
0 коментара:
Постави коментар