Jedna od najvećih nepoznanica sa kojom se susreću zdravstveni radnici u borbi sa COVID-19 je način na koji virus bira žrtve.
Autor: The Guardian
Najčešće od njegovih posledica umiru starije osobe i one sa hroničnim bolestima,ali sve je više slučajeva smrtnog ishoda među mladim i zdravim ljudima i među medicinskim osobljem izloženim virusu koji nemaju simptoma.
U nekim se slučajevima naknadno ustanovi da je deo zaraženih bolovao od bolesti za koje nije znao, ali i dalje je velik broj obolelih od koronavirusa sa smrtnim ishodom, što pred naučnike postavlja nova pitanja i potiče ih da pronađu razloge za to.
Postoji više pretpostavki. Neki stručnjaci smatraju da je od presudnog značaja količina virusa koja uspe da uđe u organizam. Što je ta mogućnost veća, ishod je lošiji, smatraju pojedini stručnjaci.
Deo njih veruje da je presudnu ulogu ima genetika, odnosno da su neki ljudi genetski podložniji zarazi virusima zbog čega on brže širi organizmom.
Sa poslednjom pretpostavkom slaže se i virusolog Majkl Skiner sa londonskoga Imperial Koledža.
"Moguće je da neke osobe poseduju specifičnu genetsku sliku zbog koje će njihov organizam reagovati lošije na zarazu koronavirusom", objasnio je Skiner.
"Slično se ponaša i virus herpesa simplexa, čija mutacija kod nekih ljudi utiče na ćelijske receptore poznate pod nazivom TLR3 koji se nalaze u njihovu centralnom nervnom sistemu, zbog čega ne uspevaju da se nose sa najtežom posledicom virusa - encefalitisom, koja kod dece može da dovede do napada i konvulzija, smatra Skiner i dodaje:
"Moglo bi se dogoditi da sličnu vrstu podložnosti vidimo kod nekih osoba koje dobiju Covid-19, , zbog čega upravo oni imaju teže nuspojave".
Jedan deo naučnika smatra da količina virusa kojom se određena osoba zarazi predstavlja presudan faktor za ishod bolesti. "Kod osobe zaražene većom količinom virusa brže se razvije više virusnih ćelija nego kod onih koje su zaražene manjom količinom.
Još nam je nepoznato na koji način to funkcionše u slučaju zaraze koronavirusom, zbog čega je posebno značajno da povezanost što pre pronađemo", smatra virusolog Alison Sinkler sa Univerziteta Saseks.
Istog mišljenja je i Edvard Parker sa Londonskog fakulteta za higijenu i tropsku medicinu koji podseća da su sličnu pretpostavku izneli i kineski naučnici koji su ustanovili da je kod teže obolelih pacijenata pronađena veća količina virusa u organizmu, a slično se ponašaju virusi SARS i grip.
I on ističe da je ključno ograničiti svako izlaganje koronavirusu, a "ako se ne osećamo dobro, moramo poštovati stroge mere samoizolacije da bismo ograničili mogućnost zaraze drugih osoba".
0 коментара:
Постави коментар