U Evropskoj uniji i Americi se, po uzoru na neke azijske zemlje i Izrael, priprema uvođenje telefonskih aplikacija za praćenje i upozoravanje građana na pretnju lica zaraženih koronavirusom u njihovoj blizini.
 |
| Image by Gerd Altmann from Pixabay |
Istovremeno se, zasad s umerenom pažnjom, u Belgiji i Francuskoj razvila rasprava o tome da li će vakcina protiv koronavirusa, na čijem pronalasku rade mnoge zemlje, sadržati i mikroskopski nano-čip koji bi u cilju pouzdanijeg praćenja i zauzdavanja koronavirusa bio ugrađen u telo ljudi koji se budu vakcinisali.
Za sada su stručni krugovi većinom uzdržani i čekaju na dovoljno ocena i saznanja o mogućim tipovima vakcina.
Belgijski doktor Tijeri Šmic, pedagoški direktor Evropskog insitututa za prirodne medicine, snažno skreće pažnju i tvrdi da, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, fondacija multimilijardera Bila Gejtsa finansira sedam projekata vakcine protiv koronavirusa, među kojima i unošenje nano-čipa u ljudski organizam.
Nano-čip bi omogućio "nadležnim ustanovama", zdravstvenim i drugim vlastima, da prate u potpunosti šta se dešava u organizmu građana, kao i kuda se kreću i s kim su u dodiru, mada bi identitet građana morao ostati skriven.
Belgijski lekar misli da se tu granica između kontrole zaraze virusima i nadzora nad građanima uopšte lako može preći i posebno ukazuje na činjenicu da se već odmaklo u traganju za vakcinom koja bi u ljudski organizam bila usađivana kao "tetovaža".
Bil Gejts već uložio 250 miliona
Dr Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanja za pronalazak vakcina protiv koronavirusa već uložio 250 miliona dolara i kaže da bi lica koja se vakcinišu s nano-čipom dobila i neku vrstu "pasoša" koji to potvrđuje…a navodi i da je eksperiment s takvom čip-vakcinom već izvršen na tri hiljade izbeglica u Tajlandu.
Velika zabrinutost zbog zdravstvenih, ekonomskih, socijalnih, pa i političkih posledica epidemije koronavirusa primorava vlasti u celom svetu da se posvete svim sredstvima borbi protiv ove pošasti, jer su nepoznanice oko toga i dalje velike.
Vodeći američki virusolog Endi Gauči upozorava da će epidemija koronavirusa ponovo napasti svet na jesen, nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila u parlamentu da "još hodamo po sasvim tankom ledu…a i dalje smo na početku pandemije".
Nemačka je otud odlučila da kroz dve-tri nedelje uvede mogućnost da građani, koji to žele, u svoje smartfon i druge mobilne telefone ugrade upravo razvijenu aplikaciju za praćenje njihovog kretanja i dobijanja informacija licima zaraženim koronavirusom u njihovoj blizini.
Kao i Gugl i Epl u Americi, na uvođenju ovakvog programa za smartfon i mobilnih telefona rade još neke članice Evropske unije u kojoj je uz saradnju naučno-tehnoloških firmi iz više zemalja već razvijena aplikacija "Pan-European Privacy-Preserving Proximity Tracing (PEPP-PT)".
Ovo bi, po ugledu na iskustvo naročito Južne Koreje, Singapura, Kine i još nekih azijskih zemalja i Izraela, trebalo da osetno pomogne u slamanju širenja koronavirusa.
Ali svetski medicinski stručnjaci upozoravaju da se epidemija koronavirusa vratila u neke zemlje Azije koje su smatrale da je bolest praktično zaustavljena.
U Singapuru stavljaju do znanja da nije samo praćenje aplikacijama preko smart i drugih mobilnih telefona "spasonosno" uticalo na zauzdavanje epidemije, već su to bile takođe itekako ozbiljne rane mere izolacije, kao i druge mere preduzete u cilju sprečavanja širenja zaraze.
Mediji podeljenih mišljenja
Mediji u Evropskoj uniji su podeljeni oko toga koliko će praćenje kretanja virusa i bliskosti građana sa zaraženim licima preko telefonskih aplikacija zaista biti bitno za suzbijanje bolesti, a koliko to sobom nosi pretnju da neke vlasti to iskoriste za širi nadzor stanovništva.
Tako irski dnevnik "Ajriš tajms" smatra da to zbog delotvornosti mora biti pod nadzorom vlasti, nacionalnih zdravstvenih ustanova, ali da mora biti vremenski ograničeno tako da korisnik aplikacije može sam da je poništi kad epidemija prođe.
Nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" misli da u suštini nema opasnosti od "orvelovskog scenarija", jer bi, u slučaju da glavno nemačko zdravstveno telo-Robert Koh institut na neki način zloupotrebi telefonsko praćenje virusa i građana, nemački ustavni sud stupio u dejstvo i stavio van snage ceo postupak, dok bi Robert Koh institut doživeo pravi slom svog ugleda i uticaja.
Ipak pravu uzbunu je izazvala odluka evropskog konzorcijuma "PEPP-PT" koji dovršava posao na toj aplikaciji, da na sajtu o tehničkim svojtvima ovog programa bez obrazloženja izbriše stav da se "obavezuje da će koristiti decentralizovani protokol u tehnologiji", dakle dati puni uvid u ceo tok izrade i sadržaj aplikacije.
Švajcarski epidemiolog, jedan od vodećih ljudi u ovom poduhvatu, dr Marsel Salate je saopštio da se zato povlači iz konzorcijuma, belgijski univerzitet u Luvenu je izrazio "krajnju zabrinutost".
Italijanska ISI fondacija i nemački Helmholc centar za informacionu bezbednost su predočili da je reč o "dvosmislenosti u rukovođenju i komuniciranju".
Kome služi privatni nadzor?
Akademske ličnosti iz 25 zemalja EU su takođe stavili do znanja svoju veliku zabrinutost i zatražili od vlada da ne prihvate primenu aplikacije koja bez uvida centralizuje podatke.
To bi moglo, stoji u saopštenju, da omogući "nekoj vrsti vlasti ili privatnom sektoru da sprovodi nadzor i katastrofalno naruši poverenje u primenu takve aplikacije u društvu".
Evropski parlament se takođe oglasio i u rezoluciji o "usaglašenom odgovoru na koronavirus krizu" naglasio da visoko tehnološko praćenje lica i zaraze mora biti "decentralizovani model podataka".
Vlasti Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Italije su već stavile do znanja saglasnost da preko satelitskog sistema GPS prikupljane informacije ne smeju biti usmeravane u samo jedan centar.
BETA, B92
0 коментара:
Постави коментар