Guardian Australia razgovarao je sa pulmologom, profesorom Džonom Vilsonom, predsednikom Kraljevskog australijskog medicinskog koledža.
 |
| Image by Gerd Altmann from Pixabay |
On kaže da su skoro sve ozbiljne posledice Covid-19 karakteristične za tešku pneumoniju.
“Ljudi koji se zaraze virusom Covid-19 mogu se svrstati u četiri kategorije:
„Na žalost, do sada nemamo ništa što bi moglo sprečiti ljude da dobiju Covid-19 i upalu pluća. Isprobavaju se u svetu razne vrste lekova i nadamo se da ćemo otkriti da postoje različite kombinacije virusnih i antivirusnih lekova koji bi mogli biti efikasni. Trenutno ne postoji uspostavljen tretman osim podržavajućeg lečenja, što je ono što dajemo ljudima na intenzivnoj nezi. Održavamo im visok nivo kiseonika sve dok pluća ne počnu normalno da im funkcionišu dok se ne oporave.”
Međutim, profesor Vilson naglašava da su pacijenti sa virusnom pneumonijom izloženi riziku od razvoja sekundarnih infekcija, koji se takođe leče antivirusnim lekovima i antibioticima.
„U nekim situacijama to nije dovoljno“, kaže on. “Desi se da upala pluća nestane, ali pacijent ne preživi.
Kako se ova vrsta pneumonije “Covid-19” razlikuje od uobičajene upale pluća?
Dženkins kaže da se Covid-19 pneumonija razlikuje od drugih slučajeva upale pluća zbog kojih su ljudi ranije hospitalizovani.
„Većina vrsta upale pluća za koje znamo i zbog kojih primamo ljude u bolnicu su bakterijske i one reaguju na antibiotik.”
Vilson kaže da postoje dokazi da pneumonija izazvana Covid-19 može biti posebno teška.
“Slučajevi koronavirusne pneumonije imaju tendenciju da pogađaju cela pluća, umesto samo male delove. Jednom kada imamo infekciju u plućima, pa još ako uključuje vazdušne vrećice, odbrambena reakcija tela je da prvo pokuša da uništi virus i ograniči njegovu replikaciju.“
Ipak, Vilson tvrdi da ovaj “mehanizam prvog reagovanja” može biti oslabljen u nekim grupama, uključujući ljude sa srčanim i plućnim bolestima, dijabetesom i starije osobe.
Ljudima starijim od 65 godina, kaže prof. Dženkins preti rizik od upale pluća, kao i ljudima sa medicinskim stanjima kao što su dijabetes, rak ili hronična bolest koja pogađa pluća, srce, bubrege ili jetru, pušači, autohtoni Australijanci i bebe uzrasta od 12 meseci i mlađih.
„Starost je glavni faktor rizika od smrti od upale pluća. Pneumonija je uvek ozbiljna za stariju osobu i nekada je bila jedan od glavnih uzroka smrti kod starijih. Važno je zapamtiti da se bez obzira koliko ste zdravi i aktivni, rizik od dobijanja upale pluća povećava se sa godinama. To je zato što naš imuni sistem prirodno slabi s godinama, što otežava borbu protiv naših infekcija i bolesti.”
“Ljudi koji se zaraze virusom Covid-19 mogu se svrstati u četiri kategorije:
- Najmanje ozbiljni su oni koji su „klinički“ i koji nemaju simptome.
- Slede oni koji dobiju infekciju u gornjim disajnim putevima, što, kaže Vilson, “znači da osoba ima temperaturu i kašalj i možda blaže simptome poput glavobolje ili konjuktivitisa. Ljudi sa slabijim simptomima još uvek mogu da prenesu virus, ali ga možda nisu svesni.“
- Najveća grupa su oni koji su pozitivni na Covid-19 i koji razvijaju iste simptome nalik gripu.
- Četvrta grupa razvija tešku bolest – pneumoniju.
„U Vuhanu se pokazalo da je od onih koji su pozitivno testirani i koji su zatražili lekarsku pomoć, otprilike šest odsto imalo ozbiljnu bolest“ kaže profesor.
U SZO tvrde da će starije osobe i ljudi sa problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim i plućnim problemima ili dijabetesom verovatnije razviti ove ozbiljne bolesti.
Kako se razvija pneumonija?
Kada ljudi sa Covid-19 počnu da kašlju i dobiju povišenu temperaturu, Vilson objašnjava da to dolazi kao posledica infekcije koja dopire do respiratornog stabla, odnosno vazdušnih prolaza koji sprovode vazduh iz spoljnog sveta u pluća.
„Obloga respiratornog stabla postaje oštećena, prouzrokujući upalu. To sa svoje strane iritira živce u sluznici disajnih puteva. Samo mrlja prašine može podstaći kašalj. Ako se ovo pogorša, ono prolazi kroz obloge disajnog puta i prelazi se na jedinice za razmenu gasa, koje se nalaze na kraju prolaza za vazduh. Ako se zaraze, reaguju izlivanjem upalnih materija u vazdušne vrećice koje se nalaze na dnu naših pluća.“Foto: Sam Edwards / Caia Image / Profimedia
Ako se te vazdušne vrećice upale, Vilson navodi da to izaziva „izlivanje upalnog materijala (tečnosti i zapaljenskih ćelija] u pluća, a čovek dobija upalu pluća“.
Profesor objašnjava da pluća koja se napune upalnim materijalom ne mogu da dopreme dovoljno kiseonika u krvotok, odnosno smanjuju sposobnost tela da preuzme kiseonik i da se oslobodi ugljen-dioksida.
“To je uobičajeni uzrok smrti sa teškom pneumonijom”, kaže on.
Njegova koleginica, profesorka Kristin Dženkins, predsednica u Fondaciji za borbu protiv bolesti pluća Australije, rekla je za Guardian Australia:
U SZO tvrde da će starije osobe i ljudi sa problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim i plućnim problemima ili dijabetesom verovatnije razviti ove ozbiljne bolesti.
Kako se razvija pneumonija?
Kada ljudi sa Covid-19 počnu da kašlju i dobiju povišenu temperaturu, Vilson objašnjava da to dolazi kao posledica infekcije koja dopire do respiratornog stabla, odnosno vazdušnih prolaza koji sprovode vazduh iz spoljnog sveta u pluća.
„Obloga respiratornog stabla postaje oštećena, prouzrokujući upalu. To sa svoje strane iritira živce u sluznici disajnih puteva. Samo mrlja prašine može podstaći kašalj. Ako se ovo pogorša, ono prolazi kroz obloge disajnog puta i prelazi se na jedinice za razmenu gasa, koje se nalaze na kraju prolaza za vazduh. Ako se zaraze, reaguju izlivanjem upalnih materija u vazdušne vrećice koje se nalaze na dnu naših pluća.“Foto: Sam Edwards / Caia Image / Profimedia
Ako se te vazdušne vrećice upale, Vilson navodi da to izaziva „izlivanje upalnog materijala (tečnosti i zapaljenskih ćelija] u pluća, a čovek dobija upalu pluća“.
Profesor objašnjava da pluća koja se napune upalnim materijalom ne mogu da dopreme dovoljno kiseonika u krvotok, odnosno smanjuju sposobnost tela da preuzme kiseonik i da se oslobodi ugljen-dioksida.
“To je uobičajeni uzrok smrti sa teškom pneumonijom”, kaže on.
Njegova koleginica, profesorka Kristin Dženkins, predsednica u Fondaciji za borbu protiv bolesti pluća Australije, rekla je za Guardian Australia:
„Na žalost, do sada nemamo ništa što bi moglo sprečiti ljude da dobiju Covid-19 i upalu pluća. Isprobavaju se u svetu razne vrste lekova i nadamo se da ćemo otkriti da postoje različite kombinacije virusnih i antivirusnih lekova koji bi mogli biti efikasni. Trenutno ne postoji uspostavljen tretman osim podržavajućeg lečenja, što je ono što dajemo ljudima na intenzivnoj nezi. Održavamo im visok nivo kiseonika sve dok pluća ne počnu normalno da im funkcionišu dok se ne oporave.”
Međutim, profesor Vilson naglašava da su pacijenti sa virusnom pneumonijom izloženi riziku od razvoja sekundarnih infekcija, koji se takođe leče antivirusnim lekovima i antibioticima.
„U nekim situacijama to nije dovoljno“, kaže on. “Desi se da upala pluća nestane, ali pacijent ne preživi.
Kako se ova vrsta pneumonije “Covid-19” razlikuje od uobičajene upale pluća?
Dženkins kaže da se Covid-19 pneumonija razlikuje od drugih slučajeva upale pluća zbog kojih su ljudi ranije hospitalizovani.
„Većina vrsta upale pluća za koje znamo i zbog kojih primamo ljude u bolnicu su bakterijske i one reaguju na antibiotik.”
Vilson kaže da postoje dokazi da pneumonija izazvana Covid-19 može biti posebno teška.
“Slučajevi koronavirusne pneumonije imaju tendenciju da pogađaju cela pluća, umesto samo male delove. Jednom kada imamo infekciju u plućima, pa još ako uključuje vazdušne vrećice, odbrambena reakcija tela je da prvo pokuša da uništi virus i ograniči njegovu replikaciju.“
Ipak, Vilson tvrdi da ovaj “mehanizam prvog reagovanja” može biti oslabljen u nekim grupama, uključujući ljude sa srčanim i plućnim bolestima, dijabetesom i starije osobe.
Ljudima starijim od 65 godina, kaže prof. Dženkins preti rizik od upale pluća, kao i ljudima sa medicinskim stanjima kao što su dijabetes, rak ili hronična bolest koja pogađa pluća, srce, bubrege ili jetru, pušači, autohtoni Australijanci i bebe uzrasta od 12 meseci i mlađih.
„Starost je glavni faktor rizika od smrti od upale pluća. Pneumonija je uvek ozbiljna za stariju osobu i nekada je bila jedan od glavnih uzroka smrti kod starijih. Važno je zapamtiti da se bez obzira koliko ste zdravi i aktivni, rizik od dobijanja upale pluća povećava se sa godinama. To je zato što naš imuni sistem prirodno slabi s godinama, što otežava borbu protiv naših infekcija i bolesti.”
nova.rs
0 коментара:
Постави коментар