Zakoračili smo u 2019. godinu, a za popularni časopis „Blumberg“ to je bio povod da iznese neka mračna ali vrlo verovatna predviđanja za predstojeću godinu. Iako ona možda deluju nategnuto, treba uzeti u obzir da su navedene situacije dešavale u prošlosti, doduše ne istovremeno.
 |
| Pixabay |
Vrućina koju je klimatski fenomen El Ninjo pustio u atmosferu doprinela je rastu svetskih temperatura, što je 2019. godinu učinilo najtoplijom ikada. Poremećaji klime izazvali su poplave i suše, zatim šumske požare, a to je dalje uslovilo raseljavanje ljudi, nestašicu hrane i oborilo tržišta energije i robe.
Vrelina u Australiji osušila je useve pšenice. Neredovne kiše smanjile su proizvodnju pirinča širom Pacifičke obale, od Indije do Japana. Kiše koje bi inače padale preko brazilskih poljoprivrednih regiona, ustupile su mesto suši i dovele do zastoja u proizvodnji soje i kukuruza.
Globalne zalihe počele su da se smanjuju. Kupci su čekali na žetvu u dva glavna poljoprivredna regiona koje nije osakatio El Ninjo: SAD i Kanade u Severnoj Americi i crnomorskog regiona Rusije i Ukrajine.
Suše su već obuzdale žetvu oko Crnog mora 2018. To je uticalo na domaće tržište žita u Rusiji i Ukrajini i pojačalo globalnu zabrinutost zbog toga da li će ruski predsednik Vladimir Putin držati svoju pšenicu dalje od globalnog tržišta. On je to učinio, tvrdeći da će biti bolje da se zalihe koriste u Rusiji. Cene hleba u Rusiji odmah su pale, dok su u ostatku sveta porasle.
Putin je potajno poslao više vojnika u Donbas u istočnoj Ukrajini, podrivajući sukob u toj zemlji – glavnom rivalu u izvozu pšenice. U isto vreme, njegova prodaja raketnih sistema Turskoj, uz veliki popust, alarmirala je SAD i dovela je do krize NATO saveza, dok istovremeno turski predsednik smanuje veze sa Zapadom. Uspostavljena je pomorska izgradnja u i oko Bosfora, glavnog kanala kojim ukrajinsko žito putuje na Bliski istok i Afriku.
Donald Tramp je pohvalio Putinovu zabranu izvoza pšenice, rekavši da je to pokazalo kako je ruski lider stavio svoje ljude na prvo mesto. Do jula, ruska zabrana i opadanje žetve doveli su do svetskog porasta cena pšenice iznad vrhunca inflacije iz 1974. godine.
Ceo svet oseća posledice
Sa padom globalne poljoprivredne trgovine i drastično nižim rezervama useva, došlo je i do pobuna. Na Filipinima, nemogućnost nabavke pirinča na svetskom tržištu dovela je do nereda u Manili koje je brutalno ugušio predsednik Rodrigo Duterte.
U Indoneziji i Mjanmaru šire se nemiri, a gladni ljudi beže iz zemlje. U istočnoj Africi, organizacije za pomoć upozorile su na humanitarnu katastrofu.
Prepreke na granicama
Dok su milioni gladnih izbeglica počeli da migriraju ka zemljama Evropske unije, Turska je obustavila svoj dogovor sa EU da ih zadrži na svojoj teritoriji u zamenu za milijarde evra. Na vanrednom samitu, evropski lideri su pooštrili kontrole oko svojih spoljnih granica.
Britanija je napustila EU u martu bez dogovora i mnogi joj na tome zavide. Populisti iz Francuske i Češke udružili su snage kako bi ukinuli zonu bez pasoša u bloku, a Italija sve ozbiljnije govori o izlasku iz Unije. Nacionalisti i svi koji podržavaju jaču graničnu policiju, osvojili su jaku manjinu na Evropskim parlamentarnim izborima u maju.
Kineska prekretnica
Kina, koja se od sredine 2018. godine oslanjala na brazilske zalihe soje, upletena je u eskalirajući trgovinski rat sa SAD. Nije joj u prilog išlo to što je predsednik Si Đinping pojačao svoju retoriku o Tajvanu, koji Kina smatra pokrajinom. Pirati počinju da terorišu Južnokinesko more, važan trgovački put, stvarajući priliku time za Sija da pojača svoj stisak oko spornih ostrva.
U Singapuru su porasle napetosti sa siromašnijim susedima Malezijom i Indonezijom. Iako je bogata ostrvska država mogla da priušti povećanje cena hrane, suočila se sa rizikom od smanjenja njene pošiljke vode iz Malezije.
Rešenje iz Severne Amerike
Kiše koje je doneo El Ninjo dovele su do rekordne žetve pšenice i kukuruza u SAD i Kanadi. "Američki zemljoradnici su najveći na svetu", rekao je Tramp na bučnom mitingu u De Mojnu, Ajova, godinu dana svoje kandidature za reizbor.
Proizvođači iz SAD-a, koji su već sedeli na ogromnim zalihama soje, na putu su ka ostvarenju rekordnog viška kukuruza i imali su veliku žetvu pšenice i bili su spremni da nastave svoju dugo očekivanu ulogu prodavaca u krajnjoj instanci. Međutim, mnoge osiromašene zemlje nisu mogle da plate visoke cene koje im je Amerika nametnula.
Kanada je došla u pomoć, u nekim hitnim slučajevima, otkupljivanjem, a zatim davanjem proizvoda vrednih milijardi dolara. Džastin Trudo, za koga se očekuje da će osvojiti Nobelovu nagradu za mir, ponovo je izabran za premijera Kanade.
Američki odgovor
Inflacija je izjela američku ekonomiju, jer su visoke svetske cene hrane stigle i u njene prodavnice. Mnogi američki potrošači, posebno Trampove pristalice, smatrale su žetvu nacionalnim blagom za američke želuce.
Tramp je imao moć da otvori tržišta i nahrani svet. ali je učinio umesto toga na Tviteru objavio da će američka žetva ostati u Americi.
Zabrana je stigla sa paketom pomoći farmerima u SAD u iznosu od 50 milijardi dolara, što je više od tri puta više nego što su dobili 2018. godine, u vreme kada je savezni deficit već dostizao rekordne visine. Poljoprivrednici su postali dobitnici, ali su zato poreski obveznici postali gubitnici.
Blic
0 коментара:
Постави коментар