Počeo je Vrbopuc, oji traje sve do Blagovesti, do sedmog aprila. Mnogi zapravo i ne znaju šta ovaj pojam predstavlja i uglavno ga koriste kada žele da označe nagli porast seksualne želje. Vrbopuc, međutim, nije samo to...
 |
| Foto: Pixabay |
Pojam "vrbopuc" je vezan za drvo, vrbu, za trenutak kada vrba ozeleni. Čim vrba ozeleni, narod veruje da kod žena poraste polna želja.
Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju, šibaju, deca i odrasli na Mladence, ali i na Lazarevu subotu i Cveti i pri tom govore uz smeh “Rasti kao vrba”.
Praznik vrbe je Lazareva subota - Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.
Tokom niza ovih svetkovina u trećoj nedelji marta, u takozvanim “pozajmljenim” danima, po vekovnoj tradiciji ljudi dobijaju šansu da isprave grešku Adamovu, da umnože novac, završe davno započete poslove i podstaknu plodnost, piše novinar Jasna Jojić u antropološko - sociološkoj knjizi "Magijski kalendar za crvena slova".
 |
| Pixabay |
Žene u ovom periodu imaju pojačani želju za seksom, a razlog je više sunčeve svetlosti, odnosno vitamina D koji koža upija prilikom izlaganja sunčevim zracima. Ovaj vitamin poboljšava rad progesterona i estrogena, ženskih hormona. Doduše, trenutno pada sneg, pa ćemo na ovo sunce još malo pričekati...
Stari su imali običaj da kaži i da u vreme vrbopuca devojku osvaja uporan, a ne lep i da se ljudi mnogo češće zaljubljuju, pa su zaboravni, ali i spremni na svakave "egzibicije" kako bi osvojili osobu na koju su bacili oko.
Sunce pozitivno utiče na raspoloženje žena, pa se većina oseća atraktivnije u prolećnoj garderobi nego tokom zime kada nosi i po nekoliko slojeva garderobe.
U Srbiji se danas pojmom “vrbopuc” označava i bujanje hormona kod mladih u pubertetu i prolećno zaljubljivanje.
– Na našem podneblju priroda i kultura usko su povezane. Vrba je prvo zelenilo s proleća, u pravoslavlju ima veliki značaj. Vrbopuc jeste poznat u narodu, ali je najviše vezan za Lazarevu subotu. Vrbovo pruće nosi se u crkvu na Lazarevu subotu. Do drugog svetskog rata učitelji su sa školskom decom organizovali vrbake, brali vrbe, nosili ih u crkvu i ostavljali na Lazarevu subotu da prenoće. Sutradan, kad se vrbovo pruće osvešta, nosilo se u litiji, pa se delilo. Svaki bi grančicu vrbe nosio kući – objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog, za zena.blic.rs, dodajući kako je vrba je u našoj kulturi neka vrsta apotropeona, zaštitnika, pa se stavljala i pored ikone, a po povratku iz crkve na Lazarevu subotu deca bi se simbolično išibala grančicom vrbe, uz reči: "Rasti kao vrba!", "Budi zdrav kao vrba!" i sve druge slične dobre želje.
0 коментара:
Постави коментар