Posebno mesto na slavskoj trpezi zauzima kolač. Slavski kolač je domaći hleb koji se peče u okruglom kalupu, a ukrašen raznim oblicima koji se prave od istog testa, kao i specijalnim ukrasima koji se prave od testa posebno umešenog za tu svrhu. Slavski kolač Sveštenik osveti za Krsnu slavu (u Crkvi ili u kući domaćina).
Običaj je da se slavski kolač pravi dan pred slavu osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima. Kada osvane dan slave, ovaj kolač se, zajedno sa žitom i crnim vinom nosi u crkvu. Tu se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže.
Da biste zamesili testo, potrebno vam je 1,5 kg brašna, 30 g pivskog kvasca, 4 žumanceta, 4 kašike šećera, parče putera, kora limuna, žumance, so i malo mleka. Ukoliko pripremate posni kolač, izbacite jaja, umesto mleka koristite toplu vodu, a umesto putera margarin.
Priprema: Ako je kvasac pivski, onda ga prvo zamesite: izdrobite ga u manjem sudu, nalijte mlakim mlekom ili vodom i razbijte grudvice, pa dodajte so i brašno tako da napravite retko testo. Sud sa kvascem stavite na toplo mesto (instant kvasac se direktno upotrebljava - na svakih pola kilograma brašna ide kesica kvasca). Dok kvasac kisne, prosejte brašno u sud za mešenje i stavite da se dobro zagreje pored šporeta.
U drugi sud stavite žumanca, šećer, parče putera i uskisli kvasac, pa sve izmešajte. Narendajte koru limuna, dodajte po malo brašna i mesite uz dolivanje mlakog mleka dok ne zamesite testo kao za svaku pitu. Kad testo počne da se odvaja od suda i po njemu počnu da iskaču klobuci, znači da je dovoljno mešeno.
Da bi testo bilo još bolje, tokom mešenja dodajte po malo rastopljenog putera (rastopite 100 g) i pritom kvasite ruke, pa nastavljate mešenje. Ako ovako mesite testo, kolač će biti mnogo vlažniji i ukusniji. Pokrijte ga krpom i ostavite na toplom mestu pored šporeta da naraste. Gotovo je kad napuni sud, to jest kada se udvostruči. Izručite ga na dasku.
Tradicionalno krašavanje
Izgled kolača zavisi od veštine domaćice. Pravi se u obliku okruglog hleba i peče u kalupu ili dubokoj šerpi. Važno je da bude "prekršten", da ima šaru u obliku krsta u sredini i da bude optočen vencem od pletenica.
Slavski kolač je simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv. Zato se na sredini kolača, kao i na četiri mesta po obodu, stavlja pečat sa slovima IS HS NI KA (na ćirilici) što je grčka skraćenica od "Isus Hrist pobeđuje“.
Za utiskivanje ovoga znaka koristi se naročiti drveni pečat koji se kupuje u crkvi, ali se u praksi obično nasleđuje s kolena na koleno.
U sredini kolača se obavezno zabode parče osvećenog bosiljka. Ostali simboli kojima se slavski kolač ukrašava variraju od domaćinstva do domaćinstva i obično predstavljaju želje domaćice koje ona upućuje svojoj celoj porodici.
Ukrase ne pravite od kiselog testa, već posebno zamesite posno testo bez kvasca, jaja i mleka. Napravite sve ono što želite u kući: ptice (za zdravlje i veselje), grozd (da vinograd dobro rodi), burence (u kući svega u izobilju), knjigu (da deca dobro uče), a najvažniji je ukras poskurica sa slovima ИС, ХC, НИ, КА (Isus Hristos pobeđuje), koji se utiskuje drvenim pečatom u sredinu kolača.
Ceo kolač premažite žumancetom, a ukras ostavite beo - tako će kada se ispeče doći do punog izražaja. Stavite u rernu i pažljivo pecite. Ispečen kolač izvadite iz kalupa i ostavite da se prohladi.
Ukoliko pravite posni kolač, nemojte ga premazivati žumancetom, a umesto putera koristite margarin.
Ovo su neki od najčešćih oblika i njihove simbolike:
Klasje žita - rodna godina
Grožđe/Burence - isto ili, u vinogradarskim krajevima, berićetna godina sa mnogo vina
Ptica - zdravlje, veselje i mir u kući
Knjiga - znanje, uspeh u školi ili poslu
Cveće - lepota, čistota duše i tela
0 коментара:
Постави коментар