Pravoslavni vernici 9. oktobra proslavljaju svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova, jednog od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom. I zato neka pod dejstvom njegove molitve i mi dobijemo isceljenje naših duševnih i telesnih bolesti i neka nas udostoji ljubavi Hrista Boga našeg.
Za njega se kaže da je bio jedan od omiljenih Hristovih učenika. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući Ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Sveti Jovan Bogoslov je poživeo više od 100 godina, i kada je osetio da mu se bliži sudnji čas, rekao je učenicima da mu iskopaju grob u obliku krsta. Njegovih sedam učenika ga je poslušalo, i on je živ sišao u svoj grob.
Njegovi prijatelji su se rastižili kad su to čuli, i otišli su da otvore grob ovog svetitelja, ali njegovog tela tamo nije bilo. Od tada su oni stalno dolazili na njegov grob i molili se, i tako je počelo svake godine na ovaj dan da se dešava čudo. Svakog 21. maja se od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
I zato neka pod dejstvom njegove molitve i mi dobijemo isceljenje naših duševnih i telesnih bolesti i neka nas udostoji ljubavi Hrista Boga našeg.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer se na taj dan iz njegovog groba - kao što je gore napisano - širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah.
Često se nailazi na tumačenje da je dan posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu prvi kojim - čak i pre dana posvećenog arhangelu Mihailu - počinje miholjsko leto. U narodu ovaj period često se naziva i sirotinjsko leto jer se verovalo da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove.
- To je bilo vreme kada i oni na svojim imanjima mogu da pokupe letinu, pošto su do tada bili prinuđeni da rade na tuđim imanjima, zbog nadnice - beleži Mile Nedeljković u "Srpskom običajnom kalendaru". - Uz to, postojao je još jedan "duševni" običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.
Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.
0 коментара:
Постави коментар