Hrišćani 19. septembra slave spomen na čudesa svetog arhangela Mihaila pošto su se na ovaj dan desila najveća čuda na izvoru u Laodikiji, a za ovaj praznik vezan je i jedan običaj.
Legenda kaže da je oko 300. godine jedan neznabožac u Laodikiji imao ćerku koja je gluvonema.
Iako nevernik, čuo je za izvor koji je osveštao arhangel Mihailo, koji mu se navodno i javio u snu i poručio mu da ćerka tamo treba da se umije.
Nevernik je odveo ćerku do čudotvornog izvora i pitao hrišćane šta treba da radi. Oni mu rekoše da je dovoljno da se iskreno pomoli “u ime oca, sina i svetoga duha” i da će mu arhangel Mihailo sigurno pomoći.
Čovek se pomoli i umi ćerku, te ona odmah poče da govori i sve da čuje.
Neznabožac se posle čudotvornog događaja krstio zajedno sa ćerkom, a na mestu izvora i danas se nalazi crkva svetog arhangela Mihaila koju je sagradio.
O još jednom čudu arhangela Mihaila pripoveda hrišćanski svet.
Naime, jednoj srećnoj mladoj porodici se rodio dugo očekivani naslednik. Svi su se radovali, pojavljivanju na svet malog čoveka, ali je radost ubrzo zasenila neočekivana vest. Iako su roditelji bili zdravi, sin je bio gluvonem. Ta vest je bila kao grom iz vedrog neba. Činilo se da se pomračilo sunce koje je uvek svetlilo nad srećnom porodicom.
Doktori su bili nemoćni. Osim toga, mališan je jako zaostajao u razvoju od svojih vršnjaka. Uznemireni roditelji nisu znali šta da čine. Oni su bili umetnici, imali su više muzičko obrazovanje. Detetov otac je bio dirigent poznatog orkestra u gradu, a majka je bila operska pevačica. Ali, njihov sin nikada neće moći iskreno da aplaudira njihovom talentu, jer on nije u mogućnosti čak da čuje ni cvrkut ptica. On nije čuo pesme koje mu je pevala majka pred spavanje...
Neki rođaci i poznanici su im hladnokrvno savetovali da se odreknu deteta i da ga daju u posebni dečiji internat, gde bi mu po njihovom mišljenju bilo lakše i mnogo komfornije. Ali takva varijanta za roditelje bila je istovetna izdaji. Kako je moguće odreći se onoga, koji predstavlja deo tebe?
Roditelji su zajedno sa svojim sinčićem rešili da privremeno odu iz rodnog grada. Odabrali su mirno mestašce u blizini Minska i rešili da tamo ostanu nekoliko dana. Postavili su šator nedaleko od živopisnog izvora. To mesto je bilo gotovo neprimetno, i nalazilo se daleko od naseljenog dela grada, piše ruskinja Olga Aleksandrovna.
Maleni potok, koji je izvirao negde u dubini šume, blistao je čistoćom hladne vode pod sunčevim zracima. Na jednom mestu tog potočića bilo je duboko udubljenje.
Jednog dana, dok je majka spremala ručak za svoje voljene muškarce, otac i sin su šetali obalom tog živopisnog izvora. Otac je držao sina za ruku, a ovaj se iz sve snage trudio da hoda brže i brže. On se otrgao iz očeve ruke, koračajući sve bliže i bliže vodi. I na mestu gde se nalazi to udubljenje, on se otrgao iz očevih ruku i upao u vodu. Iznenada, dete je zaplakalo. Otac ga je uzeo za ruke i izvukao iz vode.
Dečak je glasno plakao. Njegov otac nije verovao svojim ušima i očima. "Sveta, Svetlana!"vikao je otac, bacajući dete uvis,"on govori"!
Od iznenađenja žena je ispustila kašiku kojom je mešala supu. "Šta to pričaš, Ivane?", nesigurno je upitala.
Majka je videla da njihovo dete plače, kao i svako drugo. Muž joj je ispričao da je sin slučajno upao u vodu i da je počeo plakati.
Roditelji su malom dali ime Mihail - u čast arhistratiga Božijeg. Verovali su da će glavni Božiji Anđeo štititi njihovo dete kao najači nebeski zaštitnik. Kasnije, posle čudesnog iscelenja, njegovi roditelji su saznali, da je izvor u koji je dete upalo, od davnina nazvan Mihailovim - u čast Arhangela Mihaila. Mnogi izvori u selima su često nazivani Mihailovi. Mihailovi roditelji su bili ubeđeni da na ovom čudu treba da zahvale upravo arhangelu Mihailu.
Maleni Mihail je rastao i sve više se interesovao za to, ko je taj moćni Anđeo, koji se zove isto kao i on.
Posebno zanimljiva činjenica za Mihaila je bila ta da je glavna egipatska reka Nil, bila posvećena arhangelu Mihailu. On je nebeski stražar, koji stoji kraj vrata raja.
Bukvalni prevod imena Mihail sa drevno jevrejskog jezika glasi „Ko je kao Bog“?, što označava „da niko nije ravan Bogu“.
U ikonopisu arhangel Mihail se najčešće izobražava sa kopljem u jednoj ruci i posebnom sferom ogledalom (koji je simbol predviđanja, koji je Arhangelu predao Bog) u drugoj ruci. U nešto kasnijoj ikonografiji arhangel Mihail se izobražava kako nogama gazi đavola. Po običaju, u levoj ruci on kao pobednik drži zelenu urminu granu, a u desnoj koplje sa belom horugvom, na kojoj je izobražen krst (koji simbolizuje pobedu Životvornog Krsta nad đavolom), ili drži u rukama plameni štit i mač. Osim toga, on može da se izobražava i kao vojnik sa vagom, čiji jedan tas pokušava da nagne đavo, a takođe izobražava se obučen u vojničku oklopničku opremu, ili jašući na konju, prenosi Fondacija Prijatelj Božji.
Na današnji dan, veruje narod, obavezno treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja - oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
0 коментара:
Постави коментар