Markovdan, krsna slava u čast svetog apostola i jevanđeliste Marka, praznuje se 8. maja po Gregorijanskom kalendaru. Sveti Marko je bio Hristov učenik i pomoćnik Svetog Petra, koji je na molbu vernika napisao knjigu o Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
Apostol i jevanđelista Marko (Jovan Marko) bio je sin bogate žene Marije, koja je bila prijatelj hrišćanima, jedan je od apostola (učenika) Isus Hrista i autor prvog jevađelja.
Prema predanju, njegov ujak, Apostol Varnava i apostol Pavle uzeli su ga u pratnju na prvom misionarskom putovanju u Antiohiju. Kasnije sa ujakom Varnavom odlazi na Kipar, a sa apostolima Petrom i Pavlom u Rim. Sveti Petar postavlja Marka za episkopa i šalje ga u Misir da propoveda. Tako je Sveti Marko bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Propovedao je u Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja prešao je u Aleksandriju.
U Aleksandriji Sveti Marko je osnovao crkvu Božju, postavio episkopa, sveštenike i đakone.
Predanje ga smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. Godine 828. njegovo telo ukrali su mletački trgovci i odneli ga u u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.
Običaji i narodna verovanja
Od davnina se ovaj svetitelj poštuje i praznije u našem narodu, naročito među zemljiradnicima i stočarima. Tako je i danas rasprostranjeno verovanje da apostol Marko šalje nepogodu u ona seoska područja gde se ljudi usude na rade na njivi i u polju.
Na današnji dan veruje se legendi da sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja, te se Markovdan smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.
A onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na ovaj dan! Naime, narod veruje da nikako ne valja dremati preko Markovdana kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine.
Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.
U Beogradu, kod Hajdučke česme u Košutnjaku, mnogi se okupljaju i slave Svetog Marka, a posebno u Crkvi svetog Marka kod Tašmajdana. Slavi se i kao krsna slava, a izuzetno je česta slava u Šumadiji.
0 коментара:
Постави коментар