Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama sveta, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, a drugi uzrok smrtnosti u celom svetu i, istovremeno, drugi najčešći uzrok demencije, najčešći uzrok epilepsije u starijih i čest uzrok depresije. Srbija se ubraja među zemlje s najvećim brojem moždanih udara i najlošijim ishodom - svakih dvadeset minuta neko u našoj zemlji doživi moždani udar, a na svakih sat vremena jedna osoba umre od ove bolesti.
Knjiga „Moždani udar: Vodič za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju“ predstavljena je u Delfi Caféu u SKC-u u okviru „Nedelje svesti o mozgu“. O knjizi su govorili dr Milan Savić, neurolog i direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“, dr Dejan Munjiza, kardiolog, i dr Marjana Vukićević, neurolog.
Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama sveta, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, a drugi uzrok smrtnosti u celom svetu. Srbija se ubraja među zemlje s najvećim brojem moždanih udara i najlošijim ishodom – svakih dvadeset minuta neko u našoj zemlji doživi moždani udar, a na svakih sat vremena jedna osoba umre od ove bolesti.
A ne mora tako da bude.
Prema rečima doktora Savića „naši pacijenti, pa i neki lekari, ne znaju sve što bi mogli o moždanom udaru. Osim toga, ovakav priručnik nije ni postojao na našem tržištu, pa nam je bilo važno da prenesemo kvalitetnu informaciju napisanu razumljivim jezikom koja će omogućiti ljudima da shvate šta je moždani udar, koji su faktori rizika, kako prepoznati simptome, kako reagovati.“
Doktor Munjiza je objasnio da u slučaju moždanog udara strada mozak. „Deo mozga ostaje bez cirkulacije, dolazi do zapušenja krvnog suda koji snabdeva deo mozga i usled toga taj deo mozga ne prima krv, kiseonik, hranljive sastojke i kao posledica toga moždane ćelije vrlo brzo propadaju i gube svoju funkciju. Do toga dolazi ili zbog bolesti samog krvnog suda ili u svakom petom slučaju usled pokretanja tromba iz srca.“
Doktorka Vukićević je govorila o simptomima moždanog udara: „Osoba ne može da se nasmeje, može se desiti problem s govorom, može se javiti u vidu trnjenja ruke i noge ili samo jedne polovine lica. I važno je prepoznati te simptome kako bi se na vreme ukazala adekvatna medicinska pomoć.“
Rizik od nastanka moždanog udara može da se smanji lečenjem primarne bolesti, visokog krvnog pritiska, poremećaja srčanog ritma, šećerne bolesti. Loše navike i stil života, gojaznost, pušenje i slično mogu da dovedu do moždanog udara.
Moždani udar pogađa obolele iznenada i neočekivano i zastrašujuće je iskustvo i za njih i za njihovu okolinu. Uz knjigu „Moždani udar – Vodič za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju“, koju je objavila Laguna, saznaćete faktore rizika, simptome i šta preduzeti u slučaju moždanog udara. Knjiga je namenjena i pacijentima i onima koji o njima brinu kako bi se bolje izborili sa posledicama.
0 коментара:
Постави коментар