Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
 |
| marcisim / Pixabay |
Materice je praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću. Kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način i deca danas vezuju majke.
Deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano "vezuju" svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone".
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke (matere), a one im se "dreše". U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca "vezuju" oce, a oni im se "dreše".
Ovo uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata.
Revija “Istorija” nam donosi i podatak kako su Detinci i Materice proslavljani početkom 20.veka u Beogradu:
“Božićno slavlje je nagoveštavao niz praznika koji su mu prethodili. Detinci, Materice i Oci su bili slavljeni u okviru porodice, ali su se kućne dogodovštine sa “vezivanjem” prepričavale po kafanama i na ženskim sedeljkama.
Materice su bile ozbiljniji praznik. Tad deca vezuju svoju majku, ali znaju da zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. U kući Bogdanovića (poznata ribarska porodica) ni kućna pomoćnica, Slovakinja Julka, nije bila pošteđena.
Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da “vezuju kraljicu” i prime poklone. Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika.
Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše “Kola srpskih sestara”, kojima je glavni praznik bio materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci."
Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On - Božić - Ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo".
0 коментара:
Постави коментар