“Gardijan” je razgovarao sa akademikom i autorom Nafezom Ahmedom, koji je proučavao globalne krize i masovno nasilje. Šta da radimo u slučaju društvenog kolapsa?
 |
Suočeni smo sa mogućnošću najrazličitijih katastrofa. Tu je opasnost od prirodnih i ekoloških katastrofa, nuklearnog oružja, terorizma, eksperimentalnih tehnoloških katastrofa. Na konferenciji stručnjaka na Univerzitetu Oksford izneta je procena da izgledi da se globalna katastrofa dogodi pre 2100. godine iznose 19 odsto, pri čemu su u vrhu liste pretnji superinteligentna veštačka inteligencija i molekularno nanotehnološko oružje.
1. Ne zatvarajte se sami u kući sa zalihama konzerviranog pasulja
Mnogi su sigurni da će moći da prežive ako se dobro pripreme, obezbede zalihe i sklone se od svih. “Verovatno nećete preživeti na taj način”, smatra Ahmed. “Moraćete da sarađujete s drugima. U prvom trenutku to možda neće biti toliko očigledno, jer ćete druge doživljavati kao moguću pretnju, ali u trenutku kada se izdvojite, verovatno ćete izgubiti bitku. Što se više ljudi udruži, to su veći izgledi za obnovu društva. Zbog toga bih podelio taj pasulj.”
2. Preselite se u provinciju, ali ne u najveću zabit
“U načelu, naučni modeli predviđanja pokazuju da su gradovi ekstremno ugroženi, zbog toga što ima mnoštvo lanaca snabdevanja koji međusobno zavise jedni od drugih i mnogo ljudi oko vas koji takođe zavise od tih lanaca. Nastupiće borba za te retke resurse, što će izazvati nasilje.”
Međutim, drugi ekstrem, tj. totalna izloacija, takođe nije najpametnija ideja, iz gore navedenih razloga. Potrebna vam je grupa ljudi koji znaju da rade različite stvari i međusobno sarađuju kako bi izgradili nove lance snabdevanja. Varošica bi bila idealno rešenje.
3. Neophodno je da su vam na raspolaganju tekuća voda i poljoprivredno zemljište
U slučaju velike svetske katastrofe, za samo nekoliko dana doći će do blokade puteva, a samoposluge će biti opljačkane, pa ćete sami morati da stvarate resurse.
“Ako izbije pandemija, važno je da ste na mestu gde imate pristup tekućoj vodi i/ili drugim izvorima energije”, objašnjava Ahmed. “Takođe će biti potrebno da sami proizvodite hranu. I ovoga puta, bolje je da to radite s grupom ljudi na velikoj površini i podelite posao. Ovo neće tako dobro funkcionisati u urbanom okruženju.”
4. Uspostavite kanale za komunikaciju
Osnovna metoda za dobijanje informacija biće radio-prijemnik na vetar ili solarnu energiju. Međutim, da biste stvarno komunicirali sa spoljnim svetom ili s članovima vlastite zajednice, možda ćete morati da koristite voki-toki ili ručnu radio-stanicu, s obzirom da ćete u slučaju velike globalne katastrofe moći da komunicirate samo uređajima iz 1970-tih godina. Za sve to će vam biti potrebna struja, pa ćete možda biti u nevolji. Međutim, danas postoje generatori na solarnu energiju i vodonik, kao i toalet sa nano membranom, koji istovremeno rešava problem energije i prečišćavanja.
A šta je sa internetom? Postoje izgledi da će mnoge od više desetina hiljada različitih mreža (ili autonomnih sistema) i centara za podatke na kojima se zasniva internet preživeti kolaps civilizacije ukoliko budu imali pristup lokalnom izvoru energije. Međutim, mreže koje nude sadržaje i provajderi prenosa podataka, velike kompanije kao što su BT, Sky, Virgin, NTT i Cogent, biće podložni kolapsu, jer su slabi izgledi da će ljudi ići na posao ako gradom divljaju pljačkaške bande. Prema tome, iako je mreža osmišljena kao decentralizovani sistem, može lako da se desi da će sigurno opstati samo u okviru vojnih struktura, a takav internet nije dostupan iz lokalnog kafića.
Najbolje bi bilo da formirate kompjutersku mrežu u okviru svoje zajednice, a najsmislenije rešenje bila bi Wi-Fi tehnologija, jer se do ovih komponenata lako dolazi.
5. Ne verujte slepo vladi i policiji
“Na osnovu kontinuiteta vladinih planova u SAD i Zapadnoj Evropi, nema sumnje da ćemo imati vidljivo prisustvo sile na ulicama koja će presuđivati i zavoditi red”, kaže Ahmed. “Šta god da se desi, postojaće pojačana potreba za uspostavljanjem i održavanjem reda. Ali nameće se i jedno pomalo paranoično pitanje: šta ako su planeri zaključili da su civili na neki način smetnja? Šta ako osoblje koje treba da garantuje bezbednost nije na našoj strani?
“Nikada ne verujte vojsci 100 dosto, naročito ako su na vašoj teritoriji”, kaže Ahmed. Umesto toga, ljudi bi trebalo da koriste sopstvene komunikacijske mreže da bi dobili javnu podršku i postavljali pitanja.
“U trenutku kada se nađemo u državi u kojoj su policija i vojska dobile svu vlast, i kada se suspenduju svi politički procesi, postoje opravdani razlozi za sumnju. Stanovništvo mora da pita kada će se takva situacija završiti? Kada će privremena suspenzija ustava biti ukinuta?”
6. Možda ćete neko vreme zavisiti sami od sebe
Pošto imate sopstveno poljoprivredno zemljište, generatore na solarni pogon i komunikacijsku mrežu, postavlja se pitanje: koliko vremena će proći pre nego što ponovo izgradite savremeno industrijsko društvo?
“Prema scenariju globalne pandemije, proći će dosta vremena pre nego što se ponovo budete sigurni. “Ako dođe do pandemije gripa, na primer, biće potrebno nekoliko godina pre nego što društvo uspostavi neku vrstu kontrole. Da biste bili potpuno sigurni, mislim da ćete morati da sačekate deset godina”, kaže Ahmed.
theguardian.com/ blic.rs
0 коментара:
Постави коментар