Pucnjava usred Pariza, eksplozije, zvuk sirena, krvava tela i plač - tako je izgledala francuska prestonica sinoć 13. novembra 2015. godine. Prema poslednjim informacijama iz Pariza, ukupan broj žrtava je više od 150 (za sada zvanično 127), a svet saosećanje izražava znakom mira u čijem se središtu nalazi Ajfelov toranj.
Francuz Bendžamkin Cazenovez koji je bio jedan od talaca u pariskoj Bataklan dvorani gde su teroristi napravili pokolj usmrtivši više od 120 ljudi je preko društvenih mreža slao poruke koje su odjeknule svetom.
foto: facebook/screenshot
“Još sam u Bataklanu. Prvi sprat. Teško povređen! Ima preživelih. Oni ubijaju redom. Jednog po jednog. Uskoro će prvi sprat!!!!“, glasila je prva poruka koju je objavio na Fejsbuku.
foto: facebook/screenshot
“Živ sam. Svuda posekotine. Pokolj. Svuda su mrtva tela“
foto: facebook/screenshot
Iako se kasnije nije oglašavao Bedžamin je jutros napisao poruku da misli na sve ljudi koji nisu imali sreće kao on sinoć i gde se zahvaljuje na podršci koju je dobijao od ljudi širom sveta.
I drugi svedoci govore o detaljima horora koji se dogodio u Parizu kada su teroristi napravili pokolj usmrtivši više od 140 ljudi.
Nakon ponoći policija i vatrogasci jurili su prema koncertnoj dvorani Bataclan, gde se događala talačka kriza. Zatim su se začuli rafali i nekoliko detonacija - policija je dobila nalog za akciju.
Novinar francuskog Monda, Danijel Pseni, čiji stan gleda na izlaz Bataklana kaže da ga je scena od sinoć podsetila na napad u SAD.
Pseni je i sam navodno ranjen dok je pokušavao da pomogne ljudima da se sakriju u njegovom stanu.
"Pokušavao sam da uradim neki posao kod kuće. TV je bio uključen, gledao sam film. Čuo sam buku koja je zvučala kao eksplozija petarde i čak sam prvo mislio da se to čulo na filmu. Ali buka je bila toliko glasna da sam pogledao kroz prozor. Živim na drugom spratu i moj stan gleda na izlaz za evakuaciju Bataklana. Video sam ljude po podu i krv... shvatio sam da je nešto ozbiljno. Pitao sam prolaznike šta se dešava. Svi su samo trčali. Žena se držala za prozor Bataklana, na drugom spratu. To me podsetilo na slike od 11. septembra...
Onda sam sišao dole i otvorio vrata mog stana da bi ljudi mogli da uđu da se sklone. Video sam čoveka koji leži na trotoaru i još jednog ranjenog, koji je pokušavao da se sakrije u predvorju. Tada sam i ja primio metak. Ne sećam se mnogo toga posle, imam neku prazninu... sećam se samo da sam osetio kao da mi je petarda eksplodirala u levoj ruci i da šiklja krv. Mislim da je napadač bio na prozoru Bataklana. Otišao sam do suseda na četvrtom spratu. Momak koji je pošao sa mnom, bio je pogođen u nogu, Amerikanac. Povraćao je i bio hladan. Mislili smo da umire. Pozvao sam prijatelja koji mi je objasnio kako da mu zavijem ranu.. Čekali smo da pomoć konačno stigne do nas"
Gardijan je objavio svedočanstvo mladića koji se nalazi na stadionu kada su odjeknule eksplozije.
"Išao sam da gledam utakmicu. U sredini prvog poluvremena čula se eksplozija. Pomisliio sam sam kako je to neobično, međutim tada se dogodila druga i naše stolice su se drmale. Tada sam shvatio da se verovatno nešto loše dešava. I dalje nismo ništa učinili. Bio sam tamo sa grupom prijatelja i niko od nas nije gledao u mobilni. Na kraju utakmice naši prijatelji počeli su da zovu. Utakmica je odigrana do kraja. Ubrzo su svi shvatili da se nešto događa, a da mi još ne znamo šta. Svi su ćutali, atmosfera se mogla rezati nožem. Bilo je strašno. Neki ljudi počeli su da odlaze, međutim smatrali smo da je sigurnije da ostanemo unutar stadiona.
Na kraju smo ipak odlučili da odemo. Napolju policije uopšte nije bilo, samo ljudi u panici. Počele su se širiti glasine da postoji napadač, a ljudi su bežali. Jedna devojčica pala je ispred mene. Nekoliko stotina nas potrčalo je nazad prema stadionu, gde smo još neko vreme čekali.
Kada smo izašli na glavnu ulicu, videli smo mnogo paravojnih snaga, tada je već sve bilo dosta dobro organizovano. Tada smo krenuli na voz ka kući, kada sam dobio poziv devojke koja mi je rekla da ne dolazim kući jer se događaju pucnjave kod Rue de Charonne, gde živim. Stoga sam se vratio na istok Pariza s prijateljem. Sada sam ok, ali grozno je što se dogodilo u blizini mog doma. I dalje se tresem”, ispričao je svedok.
jebli vas svi oni koji saosećaju sa parizom !
ОдговориИзбриши