Na dan početka jeseni - takozvanu ravnodnevnicu, obdanica i noć traju po 12 sati. Jesenja ravnodnevnica (ove godine 23. septembra) je oduvek važila za vrlo moćan period za rituale kojima je u centru pažnje bilo nedovršen posao, kao i rešavanje nesuglasica sa drugima, prestanak svađa i umirenje bezrazložnog gneva, ali i rešavanje porodičnih pitanja. Jesenji ekvinocij je vreme kada moramo sagledati i videti da li smo zadovoljni postignutim rezultatima.
 |
| stux / Pixabay |
Ekvinocij ili ravnodnevnica događa se dva puta godišnje i odgovara trenutku kada sunčevi zraci padaju vodoravno na Zemljin ekvator. Naziv ekvinocij potiče iz latinskog jezika i sadrži u sebi dve reči: aequus (jednak) i nox (noć) – jer su tada noć i dan približno jednako dugački. Tačnije bi bilo reći da je to dan u kome njegov tamni dio (noć) traje približno podjednako dugo na obe Hemisfere.
Jesenja ravnodnevnica se tradicionalno proslavljala kao druga, divlja ili zelena žetva, vreme praznovanja u čast majke Zemlje i njenih plodova. Večera na dan žetve je običaj koji je stariji od hrišćanstva. U vreme kada ista dužina noći i dana najavljuje dolazak zime, ovaj praznik je predstavljao sipatetički magijski gest kojim je trebalo obezbediti dovoljno hrane za zimski period tako što su se iznosili i jeli najbolji plodovi žetve. U ovo vreme je, prema predanju, Bog svetlosti izgubio bitku protiv svog mračnog blizanca i alter ega, boga tame.
Jesenja ravnodnevnica je vrlo moćan period za rituale kojima je u centru pažnje bilo nedovršen posao, kao i rešavanje nesuglasica sa drugima, prestanak svađa i umirenje bezrazložnog gneva, ali i rešavanje porodičnih pitanja. Jesenji ekvinocij je vreme kada moramo sagledati i videti da li smo zadovoljni postignutim rezultatima.
U trave i tamjane koji se najčešće vezuju za ravnodnevnicu spadaju paprat, geranijum, mirta, bor i Solomonov pečat. Na jesenju ravnodnevnicu pale se sveće plave boje kojom se sibolizuje jesenja kiša i zelena za majku Zemlju i divlju žetvu, da bi se prikazalo spajanje neujednačenih aspekata života i uravnoteženog razmisljanja.
Ovaj dan se slavi kao Mabon u paganskoj duhovnosti i to je vreme kada se završavaju poslovi i planiraju novi. Za Mabon važi pravilo: ”Kakva setva, takva i žetva.” Drevni druidi, koji su živeli u skladu sa prirodom, kroz ovaj dan su odavali počast suncu kao i božanstvima koja su im podarila plodonosnu letinu. Jesenja ravnodnevica je za njih vreme vreme kada se ubiru plodovi rada, ne samo u materijalnom nego i duhovnom smislu.
I danas mnogi narodi, poštovaoci drevnih druida, obleležavaju ovaj dan prigodnim proslavama, prisnoseći bogovima plodove letine kako bi im zahvalili na darovima i zaštiti.
Isceliteljski kamen
Na 22. septembar pođite u šetnju i uzmite prvi kamenčić koji vas privuče. Držite ga u ruci izgovarajući: Harmonija noći, harmonija dana sada vlada u mom životu". Čuvajte taj kamen u kući na nekom vidnom mestu. Kada ste bolesni, protrljajte kamenom po telom uz reči: "Bolest odlazi, zdravlje dolazi".
Proslava Mabona
Za Mabon se kuća posebno ukrašava tako što se unese korpa ispunjena grančicama hrasta sa žirovima, čempresa sa šišarkama, kukuruzom, orasima, lešnicima, lišćem sa drveća kao i raznim jesenjim voćem.
Domaćin ili domaćica uzme malo lišća iz korpe, baci ga u vazduh kako bi se raspršilo po prostoriji. Uzme korpu u ruke, podigne visoko iznad glave i izgovori magične stihove:
”Lišće pada, dani postaju sve hladniji.
Meni je toplo jer me čuvaju bogovi,
jer su mi podarili sveže plodove,
kao i seme za sledeću godinu.
Ovo je vreme balansa prirode i mene.
Neka su blagosloveni bogovi jeseni,
jer su me učinili bogatim,
kao što će to uraditi i naredne godine.
Oni me čuvaju od bede i mržnje,
i uče me tajnama radosnog života.”
Kako je Mabon svetkovina zahvalnosti, dobro je uzeti pomalo plodova iz korpe i baciti ih na zemlju u znak zahvalnosti Boginji Majki. Inače, ovog dana valja jesti jabuke, lešnik, hleb, krompir, šargarepu i luk. Kuću treba okaditi žalfijom ili mirtom, a ukoliko imate poludrago kamenje safir i lapis lazuli, treba ih očistiti pod mlazom vode i programirati tako što se drže u ruci i zamišlja se ono što želite da vidite u realnosti, opisuje Magična zona.
Zanimljivosti uz jesenju ravnodnevnicu
- Jesenja ravnodnevnica označava prvi dan Vage u persijskom kalendaru. To je jedan jod iranskih festivala pod nazivom Jashne Mihragan
- Sham El Nessim jedan je od drevnih egipatskih praznika koji se veže još uz razdoblje 2.700 godina pre Hrista. I danas je javni praznik u Egiptu
- U Koreji, Chuseok je najveći žetveni festival i trodnevni praznik koji se slavi oko jesenje ravnodnevnice
- Jesenji festival slavi se petnaestog dana osmog lunarnog meseca u Kini, a to pada otprilike u vreme jesenje ravnodnevnice. To je službeni jpraznik u Kini i mnogim zemljama s jakom kineskom dijasporom.
- Tradicionalni Festival žetve u Velikoj Britaniji slavio se u nedelju punog meseca najbliže septembarskoj ravnodnevnici.
Radgostov dan
Jesenja ravnodnevnica je poznata i kao Radgostov dan - po istočnoslovenskim rodnovernim izvorima. 21. septembra - grozdobera, na hrišćanski praznik Mala gospojina, završava se period poznat u narodu kao Međudnevice. Međudnevnica se završava u vreme kada su poslednje žetve, branja voća i povrća završeni ili privedeni su kraju. Počinje oranje i setva ozimih useva. Narod je obeležavao kraj jednog perioda i početak drugog, novog, raznim svečanostima. Održavani su mnogobrojni sabori i vašari, a verovalo se i da je kraj Međudnevica odličan period za svadbe i veridbe. Pozivani su gosti na veselja, održavane su velike svadbe, možda je i zbog toga jesenja ravnodnevnica poznata kao Radgostov dan?
Radgost je bio vrhovno božanstvo grada Retre. Retari (Rhetarii) su bili slovenski narod koji je pripadao plemenu Ljutića i koji je živeo između reka Odre i Labe. Drugi naziv za Retru bio je Radgošće, očigledno po bogu Radgostu.
0 коментара:
Постави коментар