U pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar 28. avgusta, kada se završava i post koji traje 14 dana, obeležava se praznik spomena na upokojenje Bogorodice Marije, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice i jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
Sveto pismo ne daje saznanja o kraju zemaljskog života Bogorodice. Po predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka Božja do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Prema drugim nepotvrđenim izvorima, putovala je po predelima današnjeg Bliskog istoka, pa je tako stigla i do Svete Gore.
Predanje kaže da je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela sina i kao svedok mnogih događaja, nastavila njegovu misiju. Posećivala je sva mesta sinovljevog stradanja, posebno je često pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku, i tu dugo ostajala u molitvi. Savremenici su ostavili malo svedočanstava o njenom ovozemaljskom izgledu, kao da su već tada znali su joj reči bile neuporedivo važnije od lica. Pa je tako tek u četvrtom veku, Sveti Epifanije Kiparski, na osnovu predanja, pokušao da opiše izgled Majke Božije:
„Lice njeno imalo je boju zrelog zrna pšeničnog, a vlasi boje ćilibara. Oči prodorne, zenice kao zreo maslinov plod. Veoma crne nadvijene obrve i usne boje ruže. Oblik lica sa pravilnim nosem, sredina između duguljastog i okruglog. I odeća, uvek skromna, jednostavna..."
Smatra se da je njen prvi portret načinio Sveti apostol i jevanđelist Luka.
Čudesno okupljanje apostola
Ne zna se tačno koliko je Bogorodica nadživela sina. Ali se sve knjige predanja slažu da je nekoliko dana pred smrt predosetila da su njeni dani istekli (javio joj se arhangel Gavril i objavio joj da će kroz tri dana biti upokojena) i pozvala sve apostole da se sa njima oprosti. Oni su u to vreme propovedali Hristov nauk po raznim krajevima, ali su se na čudesan način odjednom stvorili kraj njenog odra.
"A stigli su tako što se nad kućom Svetog Jovana Bogoslova odjednom začula neka vrlo glasna tutnjava, gusti oblaci i dim su okružili kuću i apostoli su se samo najednom pojavili. Svi, sem apostola Tome, stigli su na pogreb, koji je, kažu, takođe bio propraćen čudesnim događajima. Po jednom svedočenju soba je najednom zasjala od neke naročite svetlosti i sa gomilom anđela pojavio se i sam Isus Hristos, prišao joj i pozvao je k sebi" - beleži u "Svetačniku" Đorđe Randelj.
Apostol Toma stigao je u Jerusalim tek tri dana posle sahrane i samo zahvaljujući tom zakašnjenju hrišćani su dobili dokaz o uspenju Presvete Bogorodice u nebo. Toma je poželeo da vidi sveto telo Bogomatere, ali kad je navaljeni kamen skinut sa groba - tamo ga nije bilo. Gospod je svoju majku odneo u nebeske odaje, kao što je to u starozavetnim psalmima i najavljeno.
Uveče se javila i „Nevernom Tomi“, dala mu u ruke njen devičanski pojas u koji je sahranjena, a koji se danas nalazi u Atini. Prazan Bogorodičin grob je u hramu Uspenja Presvete Bogorodice na Maslinskoj Gori, pored reke Kedron, podno starih zidina Jerusalima, gde počivaju i mošti njenih Svetih roditelja, Joakima i Ane.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta, prema julijanskom kalendaru, pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik.
U Grčkoj, a od nedavno i u Rumuniji, to je državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone, a najviše ih odlazi na egejsko ostrvo Tinos, u hram Evangelistrija. Veliki broj vernika dolazi u hram Panagia Ekatontapilijani na ostrvu Paros, kao i u Panagia Sumela u Veriji, na severu.
Rimokatolička crkva proslavila je ovaj praznik pre dve nedelje, pa su tog dana, širom Evrope bila uobičajena masovna hodočašća sa desetinama hiljada učesnika.
Po starom kalendaru, posebno je svečano u Jerusalimu, jer tamo Jerusalimska patrijaršija obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice. Slični obredi postoje u Rusiji i u Ukrajini.
Molitva
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male Gospojine (21. septembra), najbolje brati lekovito bilje kojim se leče se razne bolesti. Danas se beru borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Ikona Presvete Bogorodice treba da se nalazi u kući svoj hrišćana. U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da boja sastrugana sa ove ikone, ako se popije pomešana sa vodom na današnji dan, može da izleči mnoge ženske bolesti.
Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva.
Srbi veoma poštuju Bogorodicu. Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević, obnavljajući Beograd u 15 veku, napisao: „Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici.“
Zbog ovoga, brojne crkve i manastiru u Srbiji posvećeni su Bogorodici, a širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. Održavaju se vašari i narodni sabori, a jedan od onih s najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici.
Šta ne treba raditi?
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Zajedno sa praznikom Rođenje Presvete Bogorodice ili Malom Gospojinom, koja se proslavlja 21. septembra, Velika Gospojina čini period koji se po kalendarskom poimanju vremena nalazi na prelazu između leta i jeseni. Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Tako se znalo da za praznik Uspenja Presvete Bogorodice nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao. Poštovanje velikog pravoslavnog praznika bilo je usklađeno sa kalendarskim ciklusom promena, pa se znalo da do velike Gospojine uglavnom treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine početi sa novim jesenjim radovima. Zato nije slučajno što su se mladi u tom periodu najčešće venčavali i pravili svadbena veselja.
Presveta Bogorodica je zaštitnica sveg živog,a posebno porodilja i majki.One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetno lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice,a na Rajcu lekovite trave.
I majke, i deca, i bolesni, i svi oni kojima je potrebna Božja milost i pomoć treba na ovaj dan da pred ikonom izgovore ove reči:
Bogorodice Djevo,
raduj se Blagodatna Marijo,
Gospod je s Tobom.
Blagoslovena si Ti među ženama,
i blagosloven je Plod utrobe Tvoje,
jer si rodila Spasitelja duša naših.
Praznik žena i majki
Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama. Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su Sv. Apostol Pavle i Sv. Apostol Jovan, a ostali Apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje; tu su i žene koje plaču. Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju Ga svetlost i Anđeli. Тропар (глас 1):Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju, uopšteno govoreći, ovaj dan se smatra praznikom žena i majki. Zato na današnji dan dame ne bi trebalo ništa da rade već da dan posvete poštovanju Bogorodice. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao. Do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male Gospojine (21. septembra), najbolje brati lekovito bilje kojim se leče se razne bolesti. Danas se beru borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Ikona Presvete Bogorodice treba da se nalazi u kući svoj hrišćana. U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da boja sastrugana sa ove ikone, ako se popije pomešana sa vodom na današnji dan, može da izleči mnoge ženske bolesti.
Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva.
Srbi veoma poštuju Bogorodicu. Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević, obnavljajući Beograd u 15 veku, napisao: „Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici.“
Zbog ovoga, brojne crkve i manastiru u Srbiji posvećeni su Bogorodici, a širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. Održavaju se vašari i narodni sabori, a jedan od onih s najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici.
Šta ne treba raditi?
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Zajedno sa praznikom Rođenje Presvete Bogorodice ili Malom Gospojinom, koja se proslavlja 21. septembra, Velika Gospojina čini period koji se po kalendarskom poimanju vremena nalazi na prelazu između leta i jeseni. Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Tako se znalo da za praznik Uspenja Presvete Bogorodice nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao. Poštovanje velikog pravoslavnog praznika bilo je usklađeno sa kalendarskim ciklusom promena, pa se znalo da do velike Gospojine uglavnom treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine početi sa novim jesenjim radovima. Zato nije slučajno što su se mladi u tom periodu najčešće venčavali i pravili svadbena veselja.
Presveta Bogorodica je zaštitnica sveg živog,a posebno porodilja i majki.One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetno lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice,a na Rajcu lekovite trave.
Poznajem zenu iz Indjije, za one koji ne znaju to je mali grad blizu Novog Sada. Oduvek sam bila skepticna kada su te stvari u pitanju, igrom slucaja sam upoznala njenog unuka, imala sam puno problema sa svojim detetom, nebitno koji problemi su bili u pitanju, obzirom da sam obrazovana vodila sam ga kod raznih lekara, i preko i ovde, placala razne lekove. Nista nije pomoglo… Kada sam jednom sasvim slucajno upoznala njenog unuka krenuli smo da pricamo o bolesti svoga sina on me je odmah uputio kod svoje bake, morala sam da verujem, to mi je bila poslednja nada i trunka svetlosti, kada sam usla u njenu kucu osetila sam neku cudnu tremu, objasnila sam joj o cemu se radi, sve sam joj o sebi o mom sinu i nasem problemu ispricala. Za svega 4 nedelje zena mi je svojim ritualima i seansama izlcila gotovo kako lekari kazu ”neizlecivo” dete. Beskrajno sam joj zahvalna i stalno je posecujem jer osecam da sam joj duznik do kraja zivota. Ljudi moji uverite se sami, ja cu vam ostaviti kontakt telefon njenog unuka jer baka ne koristi drustvene mreze i mobilni, svu srecu ovog sveta vam zelim, a baka je moje cudo! Zena ne leci samo od bolesti da znate, spaja rastavljene ljubavne parove, ''odvezuje'' muskarce, sve sto vas muci mozete zatraziti. Evo vam broj nadam se da niko nece zakasniti +381606041880
ОдговориИзбриши