.jpg)
Srpska pravoslavna crkva i vernici 4. avgusta slave spomen na Mariju Magdalenu, ravnoapostolnu i mironosicu,u narodu poznatu kao Blaga ili Blažena Marija, veoma poštovanu u Srba, posebno među ženama. Praznik spada u nepokretne i, mada nije obeležen „crvenim slovom" u crkvenom kalendaru, danas se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku, ništa ne radi u kući niti u polju.
Marija Magdalena je rodom je iz iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.
U mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova, a kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!“ (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes gde je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja.
Upokojila se u Efesu. Njene Mošti prenete su kasnije u Carigrad.
Blizu Getsimanskog vrta, u Jerusalimu, nalazi se ruski hram posvećen Svetoj Mariji Magdalini.
Običaj farbanja uskršnjih jaja u crveno prema nekim legendama potiče upravo od ove svetiteljke. Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
Narodno verovanje
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.
Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije.
Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.
0 коментара:
Постави коментар