Jedna priča, stara već vekovima, dobila je svoj tužni epilog. Hrast u selu Savinac, verski zapis na trasi autoputa Beograd - Južni Jadran, star všest vekova, posečen je tokom protekle noći, saopšteno je iz lokalne mesne zajednice. Hrast su jutros posekla trojica radnika firme "Art pres" iz Beograda, koje je anažovalo Građevinsko preduzeće "Planum".
 |
| Foto: Youtube Printscreen |
Kako su ti radnici izjavili za agenciju Beta, sečenje je počelo u pet časova, a završeno uz 6,30 kada je hrast oboren, a meštani im nisu pravili nikakve probleme.
Dvojica radnika nisu želela da kažu svoja imena, a Dragan Jovčić (53) iz Belanovice kod Ljiga je rekao da su radili sa tri testere i da nikada u radnom veku veći hrast nije odsekao.
Izgradnja autoputa Beograd-Južni Jadran, na trasi od Ljiga do Preljine, je stigla do hrasta na 150 metara sa obe strane, zbog čega su radovi bili obustavljeni.
"Nemam nikakvih predrasuda što sam ovo učinio niti strahujem za posledice jer su crkveni velikodostojnici dali saglasnost da se odseče, a za 20 godina bi se i sam osušio", rekao je Jovčić.
Ogroman panj je u sredini potpuno istrulio i niko od građana ne želi da dođe da ga vidi.
- Hrast - verski "zapis" na trasi autoputa Beograd - Južni Jadran, na deonici od Ljiga do Preljine, posečen je "na nedostojanstven način - rekao je predsedni Mesne zajednice Miliša Nikolić, a nalogodavci su to uradili u mraku, krijući se od javnosti.
- Ako je hrabrost trebalo da se sruši, trebalo je to učiniti tokom dana, uz prisustvo sveštenika jer je to drvo svetinja staro preko 600 godina i nije red da se seče kada vampiri izlaze - rekao je Nikolić agenciji Beta.
On je dodao da je svestan da je hrast osušio, ali da je njegova seča učinjena na "nedostojanstven način".
On je istakao da meštani Savinca neće prilaziti mestu gde se nalazio hrast, niti će organizovati bilo kakve proteste jer je to već gotova stvar.
Seču hrasta najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, a meštani su joj poručil da dođe i sama to uradi.
VEROVANJE U SVETO DRVO - ZAPIS
Nekada je u gotovo svakom srpskom selu postojalo jedno drvo – svetilište. Takvo drvo se zvalo "zapis", zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo-zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. Njegova uloga posebno je istaknuta u vreme obeležavanja seoske slave –zavetine, kada su se na tom mestu okupljali seljani kao u crkvi. Zavetina ili proslava u čast sveca - zaštitnika sela imala je za zajednicu veliki značaj. Ime joj potiče iz vremena kada se selo zavetovalo da će proslavljati sveca koji im je pomogao da se spasu od velikih nevolja. Slavlje je počinjalo okupljanjem kod "zapisa", gde je sveštenik zajedno sa seljanima čitao molitvu.Tada se najpre ponovo urezivao krst na mestu gde je od davnina stajao, a zatim se posle obilaska tri puta oko drveta, to mesto polivalo vinom. Urezani krst je stajao na zapadnoj strani "zapisa", tako da onaj, koji stoji ispred njega, može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi.Tek pošto se drvo- zapis darivalo cvećem i plodovima, kretala je slavska litija oko sela, a isti ritual se ponavljao i kod drugog drveća za koje se verovalo da je sveto. U toku litije izgovarale su se molitve za zaštitu sela od bolesti i nesreće, da padne kiša ili da se zaustavi grad i druge nepogode koje su u tom trenutku pogađale selo. Nakon litije seljani su se vraćali u selo, gde se slavlje nastavljalo gozbom i veseljem.
Često su se pored drveta-zapisa nalazili tzv. trpezari napravljeni od nekog većeg kamena ili drveta, gde su se ostavljali darovi. Ponekad je prostor oko drveta ograđivan drvenom ogradom, ili je na tom mestu samo postavljen kamen. Taj prostor u Šumadiji se zvao porta. Pored trpezara podizane su i jednostavne građevine, sobrašice, naročito karakteristične za istočnu Srbiju. One su stajale pored drveta -zapisa, nisu imale zidove, već samo mali krov, koji se nalazio iznad klupa i stola.Tu se obedovalo u vreme seoske slave.
Posle Drugog svetskog rata proslavljanje seoske slave pored "zapisa" u nekim selima je bilo zabranjeno, tako da se ceo ritual premeštao u dvorište crkve. Međutim, verovanje da će svako ko oskrnavi drvo-zapis biti kažnjen i da ga čeka veliko zlo i dalje je veoma prisutno u Srbiji. Istraživanja etnologa na terenu su pokazala, da seljani i danas znaju koje je drvo obeleženo kao "zapis" i gotovo svi se pridržavaju pravila da ono ne sme da se ošteti. Koliko je prisutno poštovanje svetog drveta pokazuju i istraživanja u istočnoj Srbiji, gde se ne dira čak ni otpala kora sa drveta. U jednom selu kod Zaječara zabeležen je slučaj da drvo koje se srušilo i palo na put nije pomerano zato što je "zapis". Seljani iz tog mesta su čak izgradili novi put, da sveto drvo ne bi pomerali.
Iako se proslava seoske zavetine pored "zapisa" više ne uobičajava, proučavanja tog lepog običaja pokazuju koliko je zajedništvo među ljudima nekada bilo važno. Sveto drvo je imalo značajnu ulogu kako u religijskom životu ljudi, tako i na društvenom planu. Tu su se nekada obavljala suđenja, jer se smatralo da na svetom mestu čovek nije smeo da laže, a tako je imao priliku i da se ispovedi. Pored "zapisa" su se održavali zborovi meštana i odlučivalo se o važnim stvarima za zajednicu. Tako je, po verovanju koje se još pamti u Srbiji, Drugi srpski ustanak 1815. godine podignut pored jednog hrasta – zapisa, poznatog pod imenom "takovski grm".
glassrbije.org
0 коментара:
Постави коментар