Nedavno su naučnici otkrili da čovek ostavlja svoj energetski trag na svakom predmetu s kojim dolazi u dodir. Ako čovek ima jaku energiju, on doslovno ispunjava "samim sobom" predmet. Pogledajte u drugom delu posta i kakav je odnos astrologije prema ovoj temi.
 |
| Foto: cocoparisienne / Pixabay |
Autor: bebamur.com
Naučnici kažu da u tome nema ništa neobično, jer je ljudski organizam običan nosilac informacija. Tim kvalitetom ljudi su obdareni na molekularnom nivou. Do nedavno naučnici genetičari nisu ni sumnjali da molekul DNK poseduje snažnu energiju, koja nije vidljiva okom. Pritom zračenje DNK sadrži značajan deo informacija o čoveku i ima sposobnost da utiče na živa bića i predmete koji se nalaze u čovekovom okruženju.
Struktura koja se odvaja od DNK, ima talasnu kvantnu prirodu, ti talasi mogu da se ponašaju vrlo interesantno, mogu da izlaze iz DNK i da imaju složene putanje. Grupa naučnika na čelu s doktorom biologije Petrom Garjajevom 1985. sprovodi istraživanje, a da bi se utvrdio rezultat bila im je potrebna najbolja aparatura Instituta za fizičko – tehničke probleme, pri Akademiji nauka.
Za početak, spirala DNA se stavlja u posudu. Informacija o genetskom molekulu, fiksira se laserskim zrakom. Posle 24 sata sprovodi se ponovljeni eksperiment, za to naučnici uzimaju istu posudu, samo ovaj put praznu. Ali, uprkos tome, kompjuter evidentira u njoj prisutnost DNK! Otkriveno je da produžavaju da se registruju neki otisci koji nalikuju na te koje je davao preparat DNK. Dobijeni rezultati su se potvrdili i u ponovljenom eksperimentu.
Na koji način je laserski zrak mogao da vidi u posudi molekul koji nedostaje? Zaključak je očigledan, DNK luči energiju koja može da ostavlja na predmetu informaciju o sebi, što znači da njen vlasnik tj. čovek, takođe svugde oko sebe ostavlja energetski trag. Njegova energija dugo ostaje na stvarima i zajedno s njima dolazi do sledećeg vlasnika, pa se ispostavlja da je uticaj ljudi i stvari uzajaman.
U to da energetika stvari njenih vlasnika može da ima veliki uticaj na okruženje, bioenergetičar – terapeut Ilja Dunajevski se uverio lično. Svoje neobične sposobnosti Ilja Dunajevski je uočio još u detinjstvu. Bez posebnog znanja i veštine, mogao je da postavlja dijagnoze i leči ljude. Obašnjenje za svoje mogućnosti Ilja nije našao. Kada je odrastao, želeo je da ispita prirodu svog dara i obratio se za pomoć naučnicima. U laboratoriji bio-organske hemije MGU, Ilji su predložili da učestvuje u složenom eksperimentu. Trebalo je ne samo da pročita informaciju u ljudskoj krvi, nego i da deluje na njen hemijski sastav.
Eksperiment je vodio profesor dr Vojekov, koji je mnogo godina posvetio izučavanju hematologije: "Došao sam do takvog zaključka, koji se možda nekome neće svideti, postoje i udžbenici iz hematologije – nauke o krvi, a na kraju krajeva nauke o krvi nema, ali postoji nauka o elementima iz kojih se krv sastoji."
Ljudska krv može da nosi u sebi mnogo informacija. Nije slučajno da njen sastav može da kaže stručnjacima o bolestima njenog vlasnika, mnogim njegovim navikama, pa čak i o geografskom mestu življenja. Profesor Vojekov tvrdi da je krv – organizovan sistem, tečni kristal s čudnom sposobnošću da sakuplja i emituje informaciju.
Ilja Dunajevski nije bio ograničen vremenom, ali iz eksperimentalne sobe je izašao brzo, izjavivši da je spreman da podeli informacije, koje je pročitao iz uzorka. To je začudilo naučnike i posmatrače, ali još više ih je začudio rezultat istraživanja. Čovek koji ne zna ništa o pacijentu, jednostavno po malom uzorku krvi, saopštava tačnu dijagnozu. Ispitivanje delovanja na uzorak krvi, vršeno je odmah posle toga. Rezultati su zadivili naučnike. Ispostavilo se da se sastav krvi izmenio, iz nje su na čudan način, nestali mnogi štetni sastojci.
Danas naučnici ne sumnjaju da je uticaj ljudske energije na okruženje ogroman. Ali, to još nije detaljno izučeno. Naši preci nisu mogli da nađu za to naučno objašnjenje i zato je energetski uticaj bio povod za stvaranje legendi, o pozitivno ili negativno zaraženim predmetima. Pre nekoliko vekova ljudi nisu ni sumnjali, da sve što dođe u dodir s rukama čoveka može da nosi informaciju o njemu.
U literaturi je sačuvano mnogo zapisa o tome kakvu jaku energetiku mogu da imaju slike. Kada umetnik stvara sliku, on na platno prenosi vlastita osećanja. On bira temu, bira paletu boja, raspoređuje objekte na slici, tako kako se u datom trenutku sam oseća. Zato, preko umetničkog platna, možemo da vidimo stvarno stanje ličnosti umetnika i da osetimo njegove emocije. Zato svaka slika izaziva kod onih koji je posmatraju neku emocionalnu reakciju.
Istraživači tvrde da svaka umetnička slika deluje na raspoloženje i stanje posmatrača, čak i ako je vidi samo jedan put. U istoriji je poznato puno primera kada su remek dela ispunjena teškom energetikom uništavala zdravlje svojim vlasnicima. Tema nekih slika i komponenta boja deluju toliko ugnjetavajuće da se ne preporučuje da se drži u kući čak ni njihova reprodukcija.
Mnoga poznata remek dela nisu izbegla negativnu slavu. Stručnjaci tvrde, negativna energija vlada na primer, na nekim slikama Ivana Ajvazovskog. Među njima je poznati "Deveti talas".
Nije manje opasno ni platno "Princeza Tarakanova" Konstantina Flavickog, a i na kraju "Ivan Grozni i njegov sin Ivan" Ilje Rjepina.
Istorija te slike potvrđuje teoriju o tome da raspoloženje umetnika može da ima za posledicu prokletstvo njegovog dela. Godine 1881. bila je osveta opozicije i ubistvo cara Aleksandra II. Ovi krvavi događaji ostavljaju težak trag u duši umetnika, Ilje Rjepina. To se provlači kroz ideju nove slike. Ubrzo zatim Rjepin posećuje koncert Rimskog Korsakova. Slušanje muzičke trilogije utiče na to da počinje da slika Ivana Groznog. Istraživači tvrde da je nadahnuće došlo najverovatnije od simfonijske svite "Antar" i to dela svite koji se zove "Osveta". Kada čovek sluša taj deo svite, dobija tačno takve emocije.
Rad na novoj slici umetniku nije donosio zadovoljstvo. Ona se pretvorila u težak rad za njega. Rjepin je govorio da je ta tema za njega kao hronična bolest. On je mnogo puta odustajao, uništavao stvoreno i prerađivao već gotove fragmente. Na kraju, slika je bila završena.
U kući kneza Jusupova, otvorena je izložba, tu je slika bila izložena prvi put. Već posle nekoliko dana, kritičari su govorili o njenoj negativnoj moći. Kasnije 1913. mnogo optuživano remek delo ponovo je postalo predmet osude. Ne izdržavši energetiku slike, jedan od posetilaca je tri puta probio sliku nožem. Ubodi su bili na licu cara i umirućeg momka, remek delo je bilo uništeno.
Restauratori su jednoglasno odlučili da sliku može da vrati u život jedino Rjepin. Umetnik je došao i bez velikog napora, ponovno naslikao uništene detalje. Ali, videvši rezultat, restauratori su bili užasnuti, obnovljeni delovi slike izgledali su potpuno drugačije, on je neočekivano istakao na pozadini platna čudne forme i boje. U to da je remek delo restaurirao autor, teško je moglo da se poveruje. Pokazalo se da je 30 godina kasnije platno slikao sasvim drugi čovek.
Tih godina Galerijom Tretjakov je upravljao Igor Grabar i videvši to što je naslikao Rjepin, skinuo je sve sveže naslikano – jer je pokvarilo remek delo. Novo, nežnije osećanje umetnika nije dozvolilo da se preda strasti koja je pre nekoliko godina bila uzrokovana njegovom depresijom.
Stručnjaci tvrde da energetika poznate Rjepin slike ne zavisi samo od vizualnog zapleta, nego i od boje. Sam zaplet slike nam pokazuje agresiju hvatanja i uništavanja protivnika, nešto što nije prijatno, a crvena boja stvara atmosferu ugroženosti. Naučnici tvrde da je jezik boje u direktnoj vezi s našom psihom, nijanse imaju sposobnost da izleče, smire ili suprotno - da razruše i programiraju na agresiju.
Psiholozi ne sumnjaju da svaka umetnost kojoj u osnovi leži buđenje osećanja nije ništa drugo nego manipulacija našom svešću. U prirodi postoji mnogo zagonetki i tajni koje za mnoge vekove postojanja čovečanstvo nije umelo da ih sve spozna. Naime, zato sa energetikom okruženja treba biti oprezan.
Jedini način da se ne naudi ni sebi ni prirodi je da se osoba bavi duhovnošću i pažljivo sluša glas vlastite podsvesti. Danas naučnici ne sumnjaju da je uticaj ljudske energije na okruženje ogroman, ali nažalost još uvek praktično neistražen.
Uklete kuće - šta kaže astrologija?
Iz teksta astrologa Predraga Petkovića, svojevremeno objavljenog u časopisu Treće oko, izdajamo zanimljivi deo koji se odnosi upravo na gornje pitanje:
"Jak pokazatelj da je kuća u kojoj osoba živi ukleta jeste kada je u njenom horoskopu ugrožen Mesec, vladar 4. polja (kuća) i ako su malefične planete u 4. kući. Najčešći primeri su Pluton i Južni čvor u 4. kući, Saturn i Pluton u 4. kući, a drastični primeri su ako se u sve to upetlja i Mars. Mesec je najčešće u poslednjoj fazi opadanja, ili je pomračen.
Ako je Mesec pritom i u Škorpiji i pod lošim uticajem Plutona ili Saturna, onda možemo da sumnjamo da se radi o prokletstvu ili crnoj magiji koja je bačena na kuću. Imao sam primer jedne devojke koja je imala Pluton u konjunkciji sa Mesecom i Marsom u 4. kući u Škorpiji. U njenoj kući situacija je bila katastrofalna. Stalne svađe, pretnje, tuče, fizičke povrede, bolesti... Život svakog ukućana bio je nesrećan i neuspešan. Osim toga, u kući su se često čuli koraci, glasovi koji su dolazili iz nepoznatog pravca, čudni talasi intenzivne hladnoće koja se ponekad pojavljivala i česte noćne more. Zbog toga su svi u porodici vrlo malo spavali, što im je dodatno donosilo iscrpljenost i slabost nervnog sistema. Svi su bili umorni, prestravljeni i netrpeljivi jedni prema drugima.
Osveštavanje kuće Svetom vodom naravno nije pomoglo, jer je to neko radio rutinski i bez energetskog unošenja u proces. Za takve stvari je potrebno aktivirati ogromnu količinu energije da bi se nešto promenilo. Zatim, treba uraditi energetsko čišćenje kuće i postaviti zaštitu. Ako to ne donese rezultat, kuću treba napustiti. Jedna od najčuvenijih ukletih kuća je kuća Amitvil. Istiniti događaji u ovoj kući bili su inspiracija za poznati horor film „Užas Amitvila“."
0 коментара:
Постави коментар