Zrenjanin je bio dobar domaćin i organizator Međunarodnog festivala svadbenih običaja, koji je potvrdio bogatstvo običajne i čak mistične prakse koja vekovima prati jedan od najsvečnijih rituala * Deo programa bio je i drugi Međunarodnog festivala frulaša i gajdaša.
Svadba je na ovim prostorima uvek bila institucija za sebe. I mada se svadbeni običaji manje ili više razlikuju, mnogo toga je u njima univerzalno, pa čak i vanvremeno i “miriše” na staru simboliku kod koje par, kroz svečani obred, postiže polubožansko stanje celovitosti koja je potrebna za stvaranje i zaštitu novog života. Prtsen, spajanje ruku mladenaca, zvona, konfete koje se bacaju ispred para, svadbeni kolač, deveruša... sve su to stariji ili noviji simboli magije plodnosti, ženstvenosti, berićeta, kojih se retko koja kultura lišava i u ovo doba elektronskih čudesa.
Vođeni upravo takvom pričom, u Zrenjaninu su organizovali, po četvrti put, Međunarodni festival svadbenih običaja, a lepo vreme i veliki broj gostiju učinili su da se događaj zapamti od učesnika i posmatrača. - Ove godine smo imali goste iz Srbije, Makedonije, Rumunije i Hrvatske, preko 500 učesnika – rekao je Tomislav Đurin, gajdaš i predsednik KUD-a “Veseli Banaćani” iz Zrenjanina, koji je bio domaćin i organizator festivala. - Želimo da svadbene običaje mnogih naroda sačuvamo od zaborava i na originalan način pokažemo publici. Ovo nije smotra folklornih ansambala, već su svi učesnici morali da specijalno spreme scensko-muzičko izvođenje i da odigraju svadbeni običaj svoga kraja. Svaki narod ili etnička grupacija ima svoju lepotu svadbenih pesama, običaja, nošnji, svirke i igara i želimo da na ovom Festivalu i na ovakav jedinstven način afirmišemo njihove tradicionalne kulturne vrednosti
Ove godine ubedljivo najbolji prikaz svadbenih običaja pokazali su amateri iz KUD-a “Đoko Simonovski” iz Makedonije. Za scensko-muzičku originalnost, izvornost i lepotu prikazanog svadbenog običaja zasluženo su osvojili prvo mesto.
Deo programa bio je i drugi Međunarodnog festivala frulaša i gajdaša, čiji su se učesnici nadsviravanjem svojski potrudili da domaćine i goste iz inostranstva podsete na bogatu i poznatu frulašku tradiciju u Srbiji.
- Frula je, odvajkada, muzički instrument koji simbolizuje univerzalnu harmoniju u prirodi. I onu najsuptilniju vezu izmedju nje i čoveka, vezu koja seže još od pastirskih dana Pana, boga spilja i gajeva, koji je zvukom frule uveseljavao bogove, nimfe, ljude i životinje - kaže Rade Košanin, predsednik Udruženja frulaša Srbije i Udruženja frulaša “Adam Milutinović” iz Kruševca.
I još podseća:
- Na dvoru Nemanjića onovremeni svirači-frulaši su bili obavezni deo dvorskog osoblja i svadbenih povorki, odvajkada su se u Šumadiji mnogi momci frulom devojkama udvarali, a na srpskim svadbama se vekovima znalo za dobre svirače na zurlama, frulama, svirajkama, duduku, gajdama.
Zrenjanin je, tako, još jednom podsetio na zvuke, obrede i običaje koji čine deo ne samo našeg identiteta. Priče je svakako dostojna nastavka, koji je zakazan već za narednu godinu...
Slavoljub Marković
Zabranjeno preuzimanje teksta sa Astro sajta na druge sajtove!
0 коментара:
Постави коментар