Način na koji vidimo, percipiramo, ljude oko sebe, često zaopravo najviše govori o nama samima. Postoji jedna lepa priča koja nam pomaže da to na jednostavan način shvatimo...
Jedan seljak je predveče seo na prag svoga doma i uživao u svežem povetarcu. Pored njegove kuće zavojiti put vodio je u grad. Slučajni prolaznik opazio je seljaka i pomislio: “Ovo mora da je neka lenčina. Ništa ne radi i celi dan sedi na pragu.”
Malo kasnije prolazio je drugi čovek i pomislio: “Seljak je pravi don Žuan. Po cele dane sedi, gleda devojke u prolazu i zadirkuje ih.”
Najzad je prošao šumski radnik te pomislio: “Ovaj čovek je sigurno marljiv radnik. Trudio se celi dan i sad se s pravom odmara.”
O seljaku koji je sedio na pragu svoje kuće nemamo podrobnijih saznanja. Možemo, međutim, mnogo toga zaključiti o trojici ljudi koji su prolazili: prvi je bio lenj, drugi ne baš dobar čovek, a treći je bio vredan radnik.
Foto: rgbstock.com
0 коментара:
Постави коментар