Naši vinogradari i vinari proslavljaju 14. februara svog zaštitnika, svetog Trifuna, koji je i zaštitnik bračne ljubavi i vernosti. Isceljivao je i izgonio zle duhove. Srpska pravoslavna crkva je, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila naročiti molitveni čin.
Piše: Slavoljub Marković
„Čokot je od iskona. Iz kamena je nicao da bi slovio za lek. Zemlju je taj čokot pretvarao u nepregledno polje grozdova, koji su grozdili vino. Na dan svetog Trifuna svoje poklonjenje činimo životnim, svetovnim i svetačkim. Slavimo ga na svim plantažama. Orezujemo lozu da rodi. Zalivamo čokot vinom da poteče s jeseni u bačve. I ostajemo zatečeni večitim trajanjem loze i vina“.
Ove nadahnute reči, zabeležene u jednom od vinograda nadomak Aleksandrovca (koji svetog Trifuna obeležava kao dan grada i u kome postoji i srednja škola sa njegovim imenom) u vinorodnoj Župi, upotpunjuju tradicionalni obred sečenja kolača, rezanja čokota vinove loze i polivanja vinograda vinom, na dan slave svetog Trifuna.
DA ZAŠTITI DOM I UKUĆANE
Kad 14. februara osvane sveti Trifun, zaštitnik vinogradara, slavljen po svim srpskim krajevima u kojima se uzgaja vinova loza, u vinorodnim naseljima od ranog jutra čuju se samo makaze za rezidbu i vinske zdravice. „Pomozi Bože i sveti Trifune, da nam rodi zdravo grožđe i mi zdravi i veseli bili!“ - jedna je od takvih, kojom počinje čarolija slavlja vinogradara koja se sa čokota prenosi preko kućnog praga da zaštiti dom i ukućane.
Naši vinogradari slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Svetog Trifuna zbog toga zovu i Orezač. Negde se smatra da sveti Trifun čuva od poplava i grada.
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši na njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“ koji se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Ko slavi krsnu slavu na ovaj dan, povede i sveštenika da blagosilja rod i pomoli se Bogu da posluži vreme. Običaj je da se od najrodnijeg čokota odreže po jedan prut loze kojim se u kući kite ikone svetaca. A na njima se sveti Trifun predstavlja u običnom odelu, u jednoj ruci drži snop, a u drugoj krst i vinovu lozu. Slika se i sa guskama oko sebe, jer ih je nekad čuvao. Osim što je krsno ime pojedinih rodova, Trifundan je i slava celih mesta, uglavnom onih u kojima se neguje vinogradarstvo.
ZAŠTITNIK BRAČNE LjUBAVI I VERNOSTI
Praznik svetog Trifuna, koji se u narodu slavi kao zaštitnik mnogih esnafa (slovi i, recimo, kao esnafska slava meandžija, odnosno gostioničara), poljskih useva, kao i svih onih koji iskreno vole negujući hrišćansku ljubav, obeležava se liturgijama u svim pravoslavnim hramovima. Na liturgijama u pravoslavnim hramovima, u pravoslavnim domovima, vinogradarskim i gostioničarskim esnafima na ovaj dan se pominje stradanje svetitelja Trifuna, koji je poginuo 250. godine u Nikeji od mača rimskog cara Dakija. Crkva svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti koje su deo hrišćanske propovedi. Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je ravna ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
A sveti Trifun je živeo u trećem veku i rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni i pobožnost su preneli i na svog sina, koji se bavio domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, i „još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove“. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći.
U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh, koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati, osim Trifuna. Nije, međutim, rekao o kom se Trifunu radi, pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok „po Božjem promislu“, u maloazijskoj Frigiji ne pronađoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga je, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.
U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo, pa je posečen mačem. I pred smrt, „Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine“ napisao je sveti vladika Nikolaj. Bilo je to 1. februara po starom, odnosno 14. februara po novom kalendaru. Taj dan se i danas posvećuje ovom svetitelju.
Etnolog Mile Nedeljković zabeležio je da je kult svetog Trifuna veoma razvijen u našim krajevima, pa je mnoštvo raznih običaja i verovanja, kao i gatanja kakvo će vreme biti. Veruje se da će, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biti kišna i rodna godina, a ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Takođe se veruje da ovim danom počinje da stiže proleće (narod kaže: „Trifun zabo ugarak u zemlju, pa se sneg i led zato tope“), da se budi priroda i ljubav kod ljudi, pa su česte i razne „ljubavne vradžbine“.
Uostalom, kaže naš poznati etnolog, sveti Trifun je značajan i kao zaštitnik ljubavi i devojaka…
PREDSMRTNA MOLITVA SVETOG TRIFUNA
„Gospode Bože bogova i Caru careva, Najsvetiji od svih svetih, bogodarim Ti, što si me udostojio da završim podvig bez kolebanja; i sad Ti se molim, da me se ne dodirne ruka demona nevidljivog, da me ne svuče u dubinu pogibelji. Nego neka me sveti Tvoji angeli uvedu u krasna naselja Tvoja, i učini me naslednikom carstva Tvog željenog. Primi dušu moju, i usliši molitvu svih onih, koji budu Tebi prinosili žrtve za spomen moj; pogledaj na njih iz Tvog svetog obitališta; daruj im obilne i netruležne darove. Jer Ti si jedini blag i milostiv Darodavac vo vjeki vjekov, amin.“
Sveti Trifun je sahranjen skromno, na sopstveni zahtev u selu Kampsadi u Frigiji, gde je rođen. Kako je postradao u Nikeji, i kako su se nad njegovim mrtvim telom dogodila mnoga čudesna isceljenja, nikejski građani su hteli da ga sahrane na svom groblju. Ali, svetitelj se posmrtno javio da kaže svoju želju da ga prenesu u njegovo selo Kampsadu, gde je nekad čuvao guske, i tamo sahrane, zapisao je vladika Nikolaj u Ohridskom prologu.
0 коментара:
Постави коментар