U ponoć izmedju 13. i 14. januara nam ponovo počinje godina! Ovog puta - Srpska Nova godina, kako je zovemo, a neki kažu i pravoslavna Nova godina. Pa, srećno - još jednom!
Pravoslavne crkve koji vreme i dalje računaju po starom, julijanskom kalendaru, a to su Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska, 14. januara proslavljaju praznik obrezanja Hristovog, zatim spomen na Svetog Vasilija Velikog – jednog od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve, ali i početak nove kalendarske godine.
U rang najznačajnijih hrišćanskih praznika 14. januar svrstan je zahvaljujući spomenu na obrezanje Hristovo, kojem su u osmi dan po rođenju podvrgavana sva jevrejska deca, piše sajt Eparhije Banjalučke.
U našem narodu praznik posvećen Obrezanju Gospodnjem naziva se i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Roždestva Hristovog. U nekim krajevima, na primer, na taj dan spaljuju se ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb vasilica, u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena –za zdravlje i metalni novčić – simbol bogatstva i sreće.
U našem narodu se veruje da se danas ne treba svađati, jer u protivnom ljude će cele naredne godine „terati baksuz”, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Treći od današnjih spomena je praznik Svetog Vasilija Velikog, krsna slava mnogih porodica i nekih esnafa, a u našem narodu se naziva Vasiljevdan. Slavi se u spomen na jednog od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve, koji je 15 godina u Atini učio filozofiju, retoriku astrologiju i ostale nauke pre nego što je u tridesetoj postao hrišćanin. Iako je živeo samo 50 godina, ostavio je mnogobrojna značajna dela: bogoslovska, kanonska, apologetska i službu koja je po njemu nazvana liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi na današnji praznik i još devet puta u godini. Vasilije Veliki bio je 10 godina episkop Kesarije u Kapadokiji, a upokojio se 1. januara (po julijanskom kalendaru) 379. godine.
Običaji
Na Mali Božić valja spaliti ostatke badnjaka.
Kada u ponoć sat otkuca 12 puta, neko će otvoriti prozor i ukoliko je godina bila loša izgovoriti "bilo, ne ponovilo se", neko će pomisliti želju ili poljubiti dragu osobu. Ima i onih koji će se potruditi da u novu godinu uđu bez dugova i poravnatih računa, a biće i onih koji će gledati da im budu puni i novčanik i trpeza.
U skorije vreme Srpska nova godina se proslavlja po svim načelima primljenim sa Zapada po kojima se dočekuje i Nova godina 31. decembra: organizuje se slavlje u restoranima ili kod kuće, uz mnogo jela, pića i pucnjave, a u ponoć ljudi jedni drugima čestitaju i žele sreću u sledećoj godini. Međutim, nekada je ovaj dan u našem narodu imao dublje magijsko i religijsko značenje, a neki od tih običaja zadržali su se do današnjih dana.
Pa tako, stari pripovedaju da novo leto valja dočekati budan, a da neudate devojke gataju ukoliko žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, udati se.
Prema različitim književnim izvorima o običajima i verovanjima kod Srba, mnogi božićni obredi i radnje su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, počevši od običaja da se na raskršćima pale vatre (Vojvodina), do spaljivanja ostataka badnjaka (Hercegovina). Na ovaj dan mesio se kolač, sličan česnici, koji su obično nazivali "vasilica". Kolač se često šarao sa tri uvezane trske ili sa tri crvenim koncem uvezane drenove grančice, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo.
Verovalo se, u pojedinim krajevima, da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U nekim krajevima umesili bi kolač s rupom u sredini i natakli ga volu na desni rog. Zatim su gledali kada vo zatrese glavom na koju će stranu kolač pasti: ako padne na donju stranu verovalo se da će godina biti rodna, a ako padne na gornju letina neće dobro roditi. Ovog dana ne valja se ni sa kim svađati, jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
Srpska Nova godina nastala iz - inata
Naučnici su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet., pišu Novosti.
Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo iz inata. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar. Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.
- Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja - navodi za "Novosti" istoričar dr Radmila Radić.
Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.
Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.
Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina“, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida...
Ipak, dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.
- S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune - preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter „Srbskih novina“.
U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.
DRŽAVNI PRAZNIK OD 1850. GODINE
UKAZOM kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom dočeku u beogradskom visokom društvu.
- Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo. Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu pozdravljajući ih sretnim novim letom - izvestio je reporter „Srbskih novina“.
Srećna Nova 7.532. godina
Po starom srpskom kalendaru, koji je nastao još pre naše ere, u noći između 1. i 2. aprila nastupa Nova, 7525. godina. Tada se, po računanju vremena koje je upražnjavao i Sveti Sava, ukrštaju južna i severna energija Sunca i nastaje novo leto. O tome je za MRS govorio Milan Stevančević, koji se proučavanjem ovog značajnog kulturnog, istorijskog i naučnog dokumenta bavi od 1975. godine.
Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država od 13. do 19. veka. Danas, taj kalendar kao zvanični koristi Srpska pravoslavna crkva, i on se smatra njenim Ustavom, budući da ga je još 1119. godine u crkveni kodeks uneo Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava. Nastanak srpskog kalendara vezuje se za 6. vek pre naše ere, za period vinčanske kulture o čemu svedoči jedan nadgrobni spomenik. Po njemu su datirane knjige, povelje, hrisovulje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture.
Milan Stevančević, začetnik Beogradske škole meteorologije, proučavanjem srpskog kalendara bavi se već 40 godina, i po njemu, to je najveličanstveniji spomenik srpskog naroda. On kaže da su svi spomenici imali zapise po starom srpskom kalendaru, poput spomenika koji je Stefan Lazarević podigao svom ocu knezu Lazaru na kome piše da se kosovska bitka odigrala 6897 godine.
Ono što je još interesantno, a vezano je za ovaj dokument, jeste da je to i kalendar prirode, jer se po njemu godina deli na leto i zimu. Prema njegovim rečima, dva puta godišnje smenjuju se godišnja doba, u aprilu i novembru, što se poklapa i sa sunčevim kalendarom kada se menjaju energije. To je čak potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se i veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca, kaže naš sagovornik i dodaje da je ove godine leto stiglo malo ranije. Kako kaže, razlog za to je što se energije sunca, koje prolaze kroz južnu i severnu hemisferu baš tada susreću, a to nikada nije u isto vreme.
„Ni jedan kalendar nema fiksne datume, jer i gregorijanski je promenljiv. Prvi januar nije uvek u istom danu. Onog trenutka kada slavimo 29. novembar, svi dani se pomeraju za jedan dan. Srpski kalendar,prateći prirodu, određuje veoma precizno koji su to dan i čas, kada na severnoj hemisferi počinje leto. A to je noćas u 12 sati“, rekao je Stevančević.
Stevančević ističe da ovaj najstariji spomenik srpskog naroda, ima protokol po kome se prvo navodi godina, pa mesec i dan. Ipak, navodi on, problem što ovaj kalendar nije više u upotrebi jeste što su istoriju pisali ljudi koji su se trudili da „ućutkaju“ kompletnu nauku i kulturu srpskog naroda.
Iako su sa saznanjima, do kojih je naš sagovornik došao, upoznate i SPC i naučne institucije u državi, o tome se ćuti. Za sada su za istraživanja zainteresovane institucije u Portugalu i Indiji, kao i američke izdavačke kuće i NASA koja je i potvrdila povezanost kalendara i prirodnih pojava.
Najstariji kalendar poznat istoriji
Po njemu, godine su se brojale od „postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa“.
Pitanje usaglašavanja kalendara koje je pokrenuto u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. Kalendarski problem nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti.
Na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine. Ima zapisa onovremenih istoričara koji navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine. Čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine.
Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalendara.
Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od „postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa“.
Prema njemu, ovo nije 2015. nego 7532. godina!
Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska „varijanta“ osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore, osobena je po još nečemu. Naime, ona jedina datum beleži u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godišnja doba – leto i zimu (ili po narodnom verovanju – Đurđevdan i Mitrovdan).
Srbi su vreme ovim kalendarom zvanično merili od vremena Svetog Save kada je on postao zvanični kalendar Srpske pravoslavne crkve.
Najstariji sačuvani dokumenti na kojima su vidi upotreba ovog kalendara jesu Studenički tipik iz 1195 (6703) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199 (6707) godine.
Ovaj kalendar je bio u upotrebi sve do kraja 17. veka (neki misle čak i do 19. veka).
Do tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, povelje, današnji spomenici kulture … vremenski su određivani prema njemu. Najupečatljiviji dokaz je pomenuta kula u Smederevskoj tvrđavi.
Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski.
Napuštanjem „starog“ kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno kalendarsko pitanje i rasprave koje traju do današnjeg dana.
0 коментара:
Постави коментар