Kad kažemo astronomija, uglavnom pomislimo na sve ono što se dešava daleko u svemiru. Nepoznate galaksije, udaljene zvezde, neobične planete, tajanstvene crne rupe... Astronomija je, dakle, pre svega silno udaljena. I zato verovatno nema ništa posebno sa našom svakodnevicom?!
Ali, koliko je ovo poslednje zapravo tačno? Nimalo, reći će Florijan Frajšteter, autor knjige dovoljno privlačnog naslova "Kometa u čaši koktela". Naučnik koji je doktorirao na asteroidima i gledao u nebo iz najpoznatijih zvezdarijuma, štaviše, tvrdi da astronomija igra važnu ulogu upravo u našem svakodnevnom životu.
"Tačno je da se bavi udaljenim zvezdama i još udaljenijim galaksijama sa crnim rupama u dubini svemira, stvarima koje su se desile pre više milijardi godina, i nebeskim telima koja su nezamislivo daleko od nas. Ali mi nismo odvojeni od ostatka univerzuma, mi se nalazimo usred njega. Ni kosmos nije toliko udaljen koliko se to može činiti. On počinje sto kilometara iznad naših glava, na udaljenosti koju na Zemlji automobilom možemo prevaliti za manje od sat vremena" - kaže autor.
Pritom, mi jesmo samo delić nezamislivo velikog kosmosa. Ali dovoljan da se sve što se dešava u univerzumu - dešava i nama, ljudima.
"Senka koju drvo baca i vetar od koga šušti lišće u njegovoj krošnji govore nam o tome kako se kreće naša planeta. Prašina na tlu priča o strahovitim katastrofama, a rascvetalo cveće i cvrkut ptica pokazuju nam posledice ovih katastrofa. Hleb koji za doručak jedemo govori nam o svom poreklu koje leži u moćnoj vatri u unutrašnjosti zvezda. Tamna noć nam pokazuje početak univerzuma, a blistava sunčeva svetlost budućnost Zemlje. Na Zemlji nema mesta bez astronomije. Nigde. Univerzum nije nešto što postoji negde napolju, u dubini vasione; on je tu iza ugla, neposredno pred našim očima..."
I, posle ovakvog uvoda Frajšteter će čitaoce povesti u uzbudljivu avanturu koja počinje sa vetrom iz prošlosti, preko vanzemaljskog drveća i kosmičke vode, do potrage za prvobitnom tamom i prvobitnim praskom na mutnoj staklenoj ploči... Da li ste, recimo, znali da bi nebo, da se univerzum ne širi, danju i noću osvetljavala svetlost, koja je neposredno posle prvobitnog praska počela da se nesmetano kreće? Noću je tamno jer zvezde ne žive večno; zato jer se svetlost ne kreće beskonačno brzo; jer univerzum nije nepromenljiv već se širi; zato što ne postoji oduvek već ima početak. I zato se noću uvek smrkava...
Ali, zaključiće autor, posle mračne noći dolazi svetao dan. Astronomija, svakako nije samo u čaroliji tamne noći i na dalekom zvezdanom nebu...
"Gde god da pogledamo, šta god da činimo, živimo usred univerzuma. Astronomija nije negde napolju. Ona je svuda i svakom mestu" - rečenica je kojom Frajšteter zaključuje knjigu koja je proglašena i najboljim naučno-popularnim izdanjem na nemačkom govornom području u 2014. godini.
Pisana je krajnje pristupačno i jednostavno, što će nekima možda čak i zasmetati, ali upravo sa namerom da izbegne nove mistifikacije i preozbiljna, suvoparna objašnjenja. Knjiga koja, drugim rečima, spušta nebo, svemir i zvezde, do naših domova, ulica i parkova, i objašnjava ih, i doslovno, upravo iz tih ambijenata.
Neko je, svakako, trebao i to da pokuša...
Slavoljub Marković
0 коментара:
Постави коментар