Pravoslavna crkva se 22. novembra seća svetog Nektarija Eginskog, svetitelja novijeg vremena (umro 1920. godine) kome se pripisuje preko 2.000 čudesnih isceljenja * Najčešće mu se mole oboleli od raka, te je zaštitnik zdravstvenih ustanova specijalizovanih za ovu opaku bolest, uključujući i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije * Potresna svedočanstva o izlečenjima od raka, paralize, Parkinsonove i bolesti nerava, bubrega, očiju * Deo moštiju ovog svetitelja čuva se i u manastiru Rakovica
- Bila sam mnogo bolesna, dve operacije, i od tad mi je bolje. Ne bih sad pričala svoju muku, ali to jeste zaista čudo.
A svedočanstava kao što je njeno ima – i na pretek... Svetom Nektariju se pripisuje preko 2.000 čuda, a dokumentovani zapisi koje je Grčka pravoslavna crkva prikupila i sabrala u knjige, sa imenima i prezimenima ljudi kojima je pomogao, pokazuju da su isceljenje uz ovog omiljenog sveca našli oboleli od raka, paralize, Parkinsonove bolesti, bubrega, očiju, nervnih bolesti. Zabeležena su i njegova čuda u raznim nesrećama - brodolomima, obrušavanjima autobusa u provaliju, napadima ajkula, ujedima zmija. Mnogi su poverili i kako im je u snu davao savete i uputstva za ozdravljenje, konkretna i – delotvorna.
Iako spada u svetitelje novijeg vremena (umro je 1920. godine i sahranjen je u svojoj zadužbini, Svetotrojičkom manastiru na grčkom ostrvu Egina), sveti Nektarije Eginski se upravo zahvaljujući čudima, zbog kojih ga i nazivaju „Andjelom isceliteljem“, pročuo u celom pravoslavnom svetu. Ipak, najčešće mu se mole oboleli od raka, te je zaštitnik zdravstvenih ustanova specijalizovanih za ovu opaku bolest, uključujući i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Delovi moštiju ovog svetitelja, osim u Egini, u manastiru koji je on osnovao i koji svakodnevno posećuju mnogobrojni poklonici iz mnogih zemalja, rasute su širom pravoslavnog sveta, a crkva koja ih ima smatra to za zaista veliku blagodat. Kod nas se, pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, čuvaju u manastiru Rakovica. Dobio ih je na dar prilikom jedne posete Grčkoj pravoslavnoj crkvi patrijarh German. Po pravilu, iznose se 22. novembra, na dan svetog Nektarija, kada se čita akatist svetitelju i kad se oko njegovih moštiju sakupljaju teški bolesnici. Ponekad ih iznesu i mimo toga - obično na molbu grupe vernika koji boluju od raka i u potrazi za duhovnim lekom dođu u manastir i tada se pred moštima čitaju molitve i celiva ikona.
U zemunskom manastiru svetog arhangela Gavrila nalazi se odnedavno ikona ovog čudotvorca koja se iznosi samo petkom, za večernje, kad mu se služi akatist. Ikona je takodje stigla iz Svetotrojičkog manastira na Egini, zadužbine novoprojavljenog grčkog svetitelja.
Netruležno telo
Sveti Nektarije Eginski je za života bio prezren i odbačen čak i od zvanične crkve i tek posle smrti pročuo se u pravoslavnom svetu. Umro je u atinskoj bolnici, u koju je smešten zbog problema sa prostatom, ne sačekavši da bude operisan, a kad se jedna od monahinja približila postelji, osetila je kako se iz tela širi blag miomiris. Dok su ga monahinje sa medicinskim osobljem presvlačile, bacivši njegovu potkošulju na susedni krevet, na kojem je ležao dugo paralizovani čovek, ovaj bolesnik je neočekivano ustao i nesigurno počeo da hoda! Lekari su se okupili da vide ovo čudo, a sama potkošulja preneta je u manastir gde je i druge isceljivala.
Ostalo je zableženo i da su se u trenutku smrti na licu Nektarija pojavile mirisne kapljice, a on sam "bio je lak kao pero" dok su kovčeg nosili iz pristaništa do mesta Ksantos. I kada su, posle nekoliko meseci, monahinje otvorile grob, njegovo telo nađeno je potpuno očuvano, čak su i cvetovi limuna stavljeni u kovčeg za sahranu još bili sveži.
Kovčeg je otkopavan tri puta, i svaki put je telo svetog Nektarija nađeno netruležno. Jednom su ga monahinje ostavile 48 časova u otvorenom sanduku, u gostinskoj sobi, ali promena na telu nije bilo - rastočilo se tek posle dvadeset godina.
- Čuda koja su se dešavala još za života svetog Nektarija, a naročito posle njegove smrti, svedocanstvo su da Bog dela u istoriji i da nikada ne zaboravlja svoj narod i svoje svete – reči su sveštenika Slobodana Jokića.
Ovaj svetitelj rodjen je 1. oktobra 1846. u mestu Silivrija u Trakiji. Na krštenju 15. januara 1847. godine dobio je ime Anastasije i još od malih nogu počeo je da izučava knjige i prosvećuje se božjim duhom. Kao mladić u manastiru Nea Moni primio je monaški postrig, dobivši ime Lazar, a potom ga je zbog velikih zasluga mitropolit Hios Grigorije rukopoložio u čin djakona. Njegovo svešteno ime od tada je Nektarije i pod tim imenom upoznaće ga svet. Nakon završenog Bogoslovskog fakulteta u Atini postao je veliki arhimandrit Aleksandrijske crkve, a 15. januara (na dan svog krštenja) 1889. godine rukopoložen je u čin arhijereja i dobija titulu mitropolita.
Medjutim, zbog zdravstvenih problema 1908. preselio se na Eginu i u manastiru Uspenja presvete Bogorodice proveo ostatak ovozemnog života, moleći se Bogu i razvijajući svest o moralnom savršenstvu što ga je ispunjavalo spokojstvom i blaženstvom. Zajedno sa još tri monahinje na ostrvu je osnovao ženski manastir Svete trojice, gde se i danas nalaze njegove čudotvorne mošti.
“Zadobijte ljubav. Savrešena ljubav donosi savršenstvo vere i nade. Svagda ištite od Boga ljubav, i tako ćete zadobiti punoću ostalih dobara i vrlina. Ljubite da biste bili ljubljeni. Primite ljubav da biste ljubavlju prosijali. Dajte Bogu svo svoje srce, da biste ostali u ljubavi, a ostajući u ljubavi Božijoj i Bog ostaje u vama” – ostale su zabležene svetiteljeve reči.
Čudesna ozdravljenja
A ostala su zabeležena i brojna svetiteljeva čuda. O jednom od njih govori svedočanstvo Panajotisa Daskalisa iz mesta Zararo u Grčkoj:
"Razboleo sam se, i lekar me je poslao u bolnicu u Pirg. Tamo su me pregledali svi mogući lekari, napravljeni su rendgenski snimci, dobio sam četiri ture injekcija. Pored svega toga imao sam jake bolove i počeo sam da se oduzimam od struka naniže, sve dok nisam postao potpuno oduzet. Prevezli su me zatim u Atinu, pratilac je bio moj otac. Bio sam u paviljonu potpuno sam, zbog jakih bolova. Završio sam na hirurgiji, gde su mi dali injekcije "novokaina" i napravili oko 120 snimaka. Jedna bolničarka mi reče da pročitam knjigu o sv. Nektariju i njegovim čudima, što sam i učinio. Jednoga jutra bio sam u izuzetno lošem stanju, rekli su da će nešto probati sa mnom. Bio sam sa glavom nadole, a na svaku nogu su mi stavili teg od 14 kilograma. Na svaka dva sata dobijao sam injekcije "novalgina" protiv bolova. Onog jutra kad su pozvali bolničarke da me pripreme za hiruršku intervenciju jedna bolničarka mi je rekla: ’Zavetuj se svetom Nektariju i ozdravićeš.’ Uradio sam to iz dubine duše. Na hirurgiji sam bio sedam sati. Ulili su mi nekakvu tečnost u kičmenu moždinu i otvorili su mi 17 paracenteza. Vratili su me u postelju paralizovanog. Sestra je uzela ulje svetog Nektarija i premazala me njime. U jednom trenutku srušio sam se onesvešćen, ali kad sam se probudio, vidim da sam dobro. Za dva sata došao je upravnik, pregledao me i rekao: "Nismo te mi izlečili, nego Bog." Sutradan su došli novinari i objavili to u novinama, a dve bolničarke su me vodile po odeljenjima da me vide svi pacijenti.“
O čudima svetog Nektarija Eginskog svedočili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, među kojima je bio i arhimandrit Amvrosije Fontrije koji je napisao svečevo žitije i u njemu je nabrojao tek neka od čuda koja su se dogodila posle njegove smrti, a kojih je, kako je zapisao, bilo toliko, da "nema papira na koji bi mogla stati".
U manastir Svete trojice je 1931. godine pristigao mladi bračni par, želeći da krsti dete koje su posvetili svetom Nektariju. Roditelji su već imali dvoje dece, koja su rođena paralizovana. Prvo je još bilo živo, dok je drugo umrlo. Treće dete, koje su doveli u manastir da bi ga krstili, takođe je rođeno paralizovano. Obeshrabreni i očajni, roditelji su došli po jelej iz kandila na svetiteljskom grobu. Ovim jelejem pomazali su mlađe dete, obećavši pri tom svetom Nektariju da će ga krstiti u eginskom manastiru, i da će mu dati svetiteljsko ime. Neposredno posle trećeg potapanja u vodu, dete je postalo sasvim zdravo! Čak se i danas, kao starija osoba, odlikuje krepkošću i savršenim zdravljem.
Vraćen u život
U knjizi "Zemaljski anđeo - nebeski čovek", koja izašla zalaganjem Pravoslavne misionarske škole pri hramu sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, navode se brojni primeri čudesnih isceljenja vezanih uz svetog Nektarija. Monah Nektarije (Vitalis) ispričao je priču o dečaku kojeg je majka dovela da se pokloni svetitelju. "Dedice, ja ništa ne vidim", rekao je dečak. "Znam da imam dva tumora u očima, ići ću s mamom i tatom u Englesku da mi lekari izvade oči. Ali, neću više moći da vidim svoju mamu ni svoje igračke. Njih ću da poklonim drugoj deci. Odvedi me, dedice, do ikone i reci mi ima li svetitelj noge na ikoni? Vide li se?" Zatim je dečak prislonio glavu na ikonu: "Sveti Nektarije, ne vidim te. A sada treba da idem u Englesku, tamo će mi izvaditi oči! Pomozi da se ne žaloste moji mama i tata!"
Monah Nektarije (Vitalis) rekao je dečaku:
- Vasilaki, čedo moje, ne treba da kažeš da ćeš umreti. Bog zna bolje od nas šta treba da čini. Hajde da se svi zajedno pomolimo svetitelju da učini čudo. Postoje bolesni koji boluju od hiljadu i dve bolesti i mnogi drugi mali dečaci... Podignimo pogled svog srca prema Bogu i recimo mu: Oče, ti nam reče da kucamo na tvoja vrata. Otvori ih! Hteli bismo nešto da zaištemo od tebe...
Prošlo je neko vreme, jednog jutra dok je monah palio kandilo dotrčao je do njega mališan sa naočarima. "Dedice, zar si već zaboravio Vasilakija?"
Igumanija manastira Jerusalim, koji se nalazi na Parnasu, pored mesta Davlija u Beotiji - mati Hristodulija, ispričala je o još jednom potresno čudo svetog Nektarija. Brat monahinje Ksenije, kako je rekla, lekar Aris Baizanos - izuzetan kardiolog i patolog, upravnik Atinske klinike - razboleo se od raka na bešici kada je njegova žena čekala drugo dete. Bilo je leto 1985. godine. Jednoga dana on dođe u manastir, idući peške od železničke stanice u Davliji, što znači čitavih 16 kilometara uzbrdo, i celim putem se umno molio. Na ulazu u manastir spustio se na kolena i na kolenima otišao do središnjeg hrama. Pomolio se u suzama. Bio je potpuno žut.
Uzeli su mu isečak za patološku analizu, rezultat je bio pozitivan. O tome je manastir obavestio njegov prijatelj i prijatelj manastira, gospodin Stenos, koji je monahinje zamolio za mnogo molitve. Igumanija jepitala da li bi bilo bolje da Aris ode na lečenje u inostranstvo. Gospodin Stenos je dao odgovor koji ostavlja bez reči: "Mati igumanijo, nažalost, njemu nije ostalo više od tri meseca života."
„Odmah smo izvršili osvećenje jeleja. Poslali smo mu sveto ulje i svetu vodicu. On je svakoga dana i od jednog i od drugog pipetom sipao u kašičicu, i, pošto bi se prekrstio, to bi popio govoreći: "To je lek koji mi je Bog dao!" Vidite, koliko je veličanstvena bila njegova vera... Mi smo bdele, molile se... A naš preosvećeni, naš otac Jeronim, rekao nam je da se na liturgiji, koju je služio na Duhove, najtoplije pomolio za Arisa. Naš lekar je u međuvremenu ozdravio. Posle 40 dana kako je svakog dana pio sveto ulje i osveštanu vodu, otišao je na zakazani pregled. Sve je bilo negativno! Ni traga od raka! Živeo je još 14 godina - a ne tri meseca - i upokojio se iz sasvim drugih razloga“ – ispričala je mati Hristodulija.
Ovakvih je potresnih priča još na desetine i stotine. Mnoge su, rekosmo, sabrane u knjige, sa imenima i prezimenima ljudi kojima je sveti Nektarije pomogao (uostalom, i ove su tek nasumce izdvojene). I svima je zajednička potpuna zahvalnost izlečenih i utešenih, kao i njihova nepodeljena vera. Ona sa kojom se živi do kraja života.
Isceljujuće ulje Svetog Nektarija
Isceljujuće moći Svetog Nektarija najviše se vezuju za lečenje najtežih bolesti, među kojima je i rak. Veruje se da ulje iz kandila ovog sveca leči od svake bolesti, ukoliko se koristi sa verom, molitvom i ljubavlju.
U pitanju je sveto ulje iz kandila Svetog Nektarija u Egini, koje se meša sa litrom čistog maslinovog ulja. Svako jutro treba uzimati po jednu kašiku za lečenje teških bolesti.
Ulje Svetog Nektarija pomaže i kod bolova - potrebno je izmasirati bolno mesto ovim uljem, a mnogi svedoče da će tegobe vrlo brzo proći. Važno je da masirate sami sebe, uz molitvu.
Lekovito ulje u Beogradu možete da pronađete na dva mesta - u Ruskoj crkvi na Kalemegdanu i u Manastiru Rakovica, posvećenom Svetim arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, u čijoj porti je sahranjen i patrijarh Pavle. U Manastiru se može kupiti po simboličnoj ceni (od 100 do 120 dinara), a na svakoj službi čita se i akatist i molitva Svetom Nektariju Eginskom.
Ako se odlučite da posetite ovaj manastir, ponesite od kuće teglu džema, meda, ajvara ili nečega što jede cela vaša porodica, a koji ćete vratiti kući. Kada se liturgija završi, sveštenik će vam osveštati hranu, za zdravlje čitave porodice.
Molitva prva Svetom Nektariju Eginskom
O mirotočiva glavo, Svetitelju Nektarije, arhijereju Božiji! U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio. Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših. Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Molitva druga Svetom Nektariju Eginskom
O Sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.
Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.
A ti si, Svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče:
"Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim."
A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: "Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati." Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.
O veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.
Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin.
Slavoljub Marković, astrosajt.blogspot.com
0 коментара:
Постави коментар