Nijednu od mnogobrojnih sudbina srpskih vladara nije pratila takva misterija, dramski naboj i kob, kao što je to bio slučaj sa sudbinom Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji.
Ovim rečima Luka Mičeta, samo godinu dana nakon što je, takodje u izdanju "Lagune", objavio delo "Stefan Nemanja", otvara knjigu "Stefan Dečanski", iscrpnu biografiju najnesrećnijeg srpskog vladara. Upravo se, podvlači autor, na povesti Stefana Dečanskog videlo koliko može biti kratak put od sreće naslednika krune do tragike oslepljenog i prokazanog princa izgnanika – od prestola do gubilišta. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Za smrt Stefanovu se vezuje i legenda o prokletstvu Dušanovih potomaka, ali kasnije i cele srpske države.
Sveti mučenik i srpski kralj iz porodice Nemanjića, Stefan Dečanski, imao je - kako konstatuje Luka Mičeta - tu nesreću da vlada između dve kolosalne ličnosti: oca, svetog kralja Milutina, i sina, cara Dušana Silnog. Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i stvorio od nje najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.
I, mada je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih vladara, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi iza sebe monumentalno delo kakvi su Visoki Dečani i da se upiše u svetitelje. Podsećamo, Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao svetog kralja, a zadužbina mu je manastir Visoki Dečani, u kome počivaju njegove svete mošti, oko kojih su se, prema predanju, odvajkada dešavala mnoga čudesa.
Da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave, zašto je njegova smrt obavijena velom misterije, ali i kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića - samo su neka od pitanja kojima se bavi knjiga Luke Mičete. Posebni tekstovi posvećeni su nastanku kulta Stefana Dečanskog i manastiru Visoki Dečani, a knjigu zatvara hronologija dogadjaja iz 13. i 14. veka. Poslednji medju njima datiran je 1332. godinom, kada je prvi pomen svetosti Stefana Dečanskog posvedočen na jednom dečanskom krstu.
"Doživevši strašnu kaznu Stefan Dečanski sazreva i svoj lični svet gradi iznad, mimo stvarnosti, uveren da od nje ništa dobro nije dobio niti je od nje išta dobro, kako mu se činilo, mogao da očekuje. No ta strašna kazna, oštećuje mu vid ali ne i volju i tvrdu veru hrišćansku. Naprotiv, nedaće su udvajale njegove snage. Svoj život je izmestio u um – u molitvu, u kontemplaciju i čekanje. Bila je to duša ispunjena patnjom, koja je drugačije bila prinuđena da meri protok vremena" - piše Mičeta.
Knjiga o Stefanu Dečanskom zbog svega ovoga zavredjuje preporuku.
0 коментара:
Постави коментар