* Piše: Slavoljub MARKOVIĆ
"Tajna postavlja granicu izmedju ljudi, ali istovremeno predstavlja i zavodljivi podstrek da se ta granica prekorači u razgovoru ili ispovesti - podstrek koji prati psihički život kao neki granični ton". Ove reči Georga Zimela otvaraju obimnu knjigu "Tajne religije" (u izdanju Lagune) autora koji nije nepoznat našoj čitalačkoj publici.
Klaus-Ridiger Maj je, naime, napisao i knjigu "Tajna društva - Moć, mit i stvarnost", takodje kod nas objavljenu, u kojoj preispituje ko iz pozadine upravlja našim životima. Sionski priorat, iluminati, masoni, loža P2, Opus Dei, Lobanja i kosti, i mnogi drugi – raskrinkavajućih teorija o mračnoj i tajanstvenoj moći tajnih društava danas je možda više nego ikad. Vreme je ogolilo mnoštvo tajni, ali „vladari iz senke“ i njihova moć i dalje su prekriveni velom poluistina, pa se Maj u toj knjizi ponajviše i bavio dilemom da li postoji jasna granica između paranoje i opravdane sumnje.
Na sličan način, analitički, sveobuhvatno ali i autorski jasno i precizno, Maj se sada bavi tajnim religijama ili, kako sam kaže, progonjenim idejama i prerušenim ceremonijama koje su preživele u etablirarnim veroispovestima.
"Mada je hrišćanstvo usvojilo anđele, oni ni u kom slučaju nisu izvorno hrišćanski. Postoje kako u judaizmu, tako i u islamu – i nose ista imena. No i s tom tvrdnjom veoma smo daleko od saznanja o njihovom poreklu. U tim monoteističkim konfesijama, u čijem je središtu jedan bog, oni uhodano skrivaju tamnu stranu svog izvorišta. Kao i mnogi drugi elementi verskog čije su nam manifestacije poznate, oni su pre svega zaostaci tajnih religija koji funkcionišu kao neka vrsta dvostrukih ili, tačnije, višestrukih agenata" - piše Maj, podsećajući kako nas religioznost sustiže ne samo na Božić, nego i na Uskrs, pri čemu ostaje sasvim nejasno kakva je veza između Isusa koji trpi na krstu i prima na sebe sve grehe čovečanstva i veselo obojenih šarenih uskršnjih jaja.
Nepregledno carstvo religija, sa svojim zamršenim i tajanstvenim putevima, podseća na kritski lavirint Minotaura, konstatuje autor. I mada su putevi sakriveni i stalno nas zavode i vodaju ukrug, mi se držimo religijskih tajni kao Arijadninog konca koji će nas sigurno izvesti iz lavirinta. Zaroniti u kosmos tajnih religija znači odbaciti vizir s uskim prorezima koji nam natiču obrazovanje, navika, naivnost i neznanje, i sagledati stvarnost u punom bogatstvu njenih lica – i to, pre svega, ona područja koja su inače svesno izostavljena.
Pritom je dobro znati kako je nastalo tlo na kom stojimo...
Pod plaštom hrišćanstva, judaizma, islama i brojnih narodnih običaja očuvala su se mnoga drevna znamenja i rituali za koje se Maj pita da li su samo zaostaci iščezlih kultova i arhaičnih religija koji vešto prerušeni nastavljaju da žive? I odatle prozilaze brojna pitanja, kojima se i bavi ova knjiga. Zašto je Bogorodica ujedno i kraljica zvezda? Zašto se Hrist prikazuje sa oreolom? Na šta stvarno ukazuju zodijačke konstelacije? Za čim tragaju kabalisti, sufiji i hrišćanski mistici? Koliko su danas rasprostranjeni šamanizam, religije iz doba matrijarhata, učenja o astralnim svetovima, gnosticizam, verski obredi plodnosti, crne mise...?
Rekli bismo, izuzetno širok i zahvalan spektar tema koje Klaus-Ridiger Maj istražuje u ovoj knjizi sa pet velikih poglavlja (Počelo je u Egiptu, Stari bogovi ostaju mladi, Spasioci izgubljene sreće, U ime misterija - mučenici i ubice, Tajna - njeni majstori i naslednici) i puno više kratkih tekstova, kao što su to, recimo, u delu o hermetici - zapisi o alhemiji, astrologiji, homeopatiji, magovima...
Pregršt nesvakidašnjih pojava koje autor strpljivo istražuje i sledi njihove tragove do daleke prošlosti. I, što je posebno važno, pritom nam sugeriše i načine i obim u kome elementi arhaičnih religija utiču na naše ponašanje i predstave o životu i svetu, čega najčešće i nismo svesni...
0 коментара:
Постави коментар