Jesenji Krstovdan - od crkvenog učenja do narodnih verovanja: Evo koji običaj donosi sreću i obilje i kako se moliti

Krstovdan u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hrist. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta * Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe. Bere se i sveti bosiljak * SPC 27. septembra obeležava veliki praznik koji se slavi čak dva puta godišnje - kao prolećni i jesenji.  

Srpska pravoslavna crkva 27. septembra obeležava veliki praznik koji se slavi čak dva puta godišnje - kao prolećni i jesenji.

U te dane se proslavljaju dva događaja. Prvi je pronalazak Časnoga krsta u IV veku, koji je pronašla carica Jelena. Drugi je povratak Časnoga krsta u Jerusalim, pošto su ga u svojim osvajanjima oteli i odneli Persijanci. Krst je povratio car Iraklije u VII veku.Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.

Narod je, prema predanju, uzvratio patrijarhu molitvom „Gospode pomiluj" koja se i danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Prema priči, krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama. Međutim, tada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Posle 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio časni krst u Jerusalim.

Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta. 

Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

"Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!" - ova izreka se vekovima poštuje na ovaj praznik. Pored posta, versko pravilo je da ovaj praznik treba provesti u molitvi.

Molitva za Krstovdan

"Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome! Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze.

Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.

O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin."

Svaka odrasla osoba bi danas trebalo da provede u postu i molitvi.

Inače, danas je krsna slava beogradske opštine Zemun.

Današnji dan naširoko je poznat po vašarima koji se organizuju po Srbiji. Najveći krstovdanski vašar je u Gornjoj Pčinji, u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje. Tu je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar.

„Pravila ponašanja” na vašarima su prilično jasna - Ujutru se urani, jer se danas prodaje i kupuje stoka. Oko podneva na vašar dolaze oni koji žele da se vide i da budu viđeni. Ostaje ko koliko može, a ima i onih koje tu zatekne mrak. 

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

U narodu postoji verovanje da će, ako je danas oblačno, zima biti hladna i puna snega. U suprotnom, očekuje nas vedro vreme. Zato, danas gledajte u nebo!

Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

Na Krstovadan su se nekad isplaćivali radnici koji su čuvali polja u periodu od Đurđevdana do Krstovdana. Njihov posao je bio da teraju ptice i naplaćuju kazne od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama. Isplata se vršila po dogovoru koji je utanačen na Đurdevdan.

Pixabay

Na jesenji Krstovdan, prema običaju, treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir. Ova biljka je u našem naordu poznata kao „Božja" i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosilajk, pa tek onda druge biljke i cveće. 

Inače, veruje se da oni koji ne rade na današnji dan bilo koji od poslova u kući neće imati sreće cele godine.

Recepti sa bosiljkom

Masaža koja opušta
 
Ako želite da na nekoliko minuta pobegnete od svakodnevice i da se napunite novom energijom, to možete da učinite veoma jednostavno! Masaža stomaka uljem od bosiljka opušta telo i čula, a ublažava i tegobe u maloj karlici.

Miris ublažava glavobolju
 
Već i samo udisanje mirisa eteričnog ulja od bosiljka ublažava napetost i glavobolju, poput šetnje po čistom vazduhu. Pored toga, ovaj miris poboljšava i koncentraciju, izdržljivost i intelektualne rezultate. Recept: Dodajte četiri kapi eteričnog ulja u vodom napunjenu činiju lampe za aroma-terapiju. Ostavite da gori maksimalno jedan sat jer u suprotnom miris može ponovo da vam izazove glavobolju.

Antistresna kupka
 
Potpuno ste iscrpljeni i samo biste da se bućnete u kadu. Dobra ideja! Topla voda ublažava napetost, disanje postaje dublje, a svakodnevni stres nestaje za samo 15 minuta. Eterična ulja prodiru preko kože u limfni i krvni sistem i pojačavaju ovo dejstvo.

Miris bosiljka ublažava nesanicu.
 
Recept: Pomešajte osam kapi ulja od bosiljka i dve supene kašike slatke pavlake. Na ovaj način ulje će se bolje rasporediti u vodi za kupanje i neće iritirati kožu.

Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.