Marksa je spominjao Raš Limbo, radijski voditelj i konzervativni politički komentator, koji je papu Franju optužio da propoveda “čist marksizam” zbog poznatih papinih stavova o bogaćenju i potrebi da se bude skroman. Ništa bolje nije prošao ni Bil de Blazio, novoizabrani gradonačelnik Njujorka, koji je u tekstu u “Vašington tajmsu” ocenjen kao “nepopravljivi marksista”.
Prema mišljenju “Rolingstouna”, ipak veoma mali broj ljudi zaista razume Marksovu oštru kritiku kapitalizma. Većina ljudi u SAD tek ponešto zna o predviđanjima ovog radikalnog ekonomiste da će komunizam neizostavno doći na mesto kapitalizma, ali često ne shvataju zašto je on verovao u to.
Deo Marksovih predviđanja, od kojih su neka iz vremena pre Američkog građanskog rata, tačno su definisala neke od aspekata savremenog kapitalizma, od Velike recesije do najnovije verzije ajfona.
1. Velika recesija
(Haotična priroda kapitalizma)
Naglašavao je sklonost kapitalizma ka upadanju u krize. Predviđao je da će želja za profitom terati kompanije da automatizuju radna mesta kako bi proizvele više robe, dok će radnicima smanjivati plate toliko da oni neće moći da kupe proizvod koji su napravili. To je viđeno tokom Velike depresije, ali i na početku svetske ekonomske krize.
2. Ajfon 5S
(Izmišljene potrebe)
Marks je govorio i o tendenciji kapitalizma da određuje visoku cenu proizvodima koji nisu preko potrebni što će voditi “nehumanim, sofisticiranim, neprirodnim i izmišljenim apetitima”. Ova predviđanja su se obistinila u savremenom društvu gde pojedinci uživaju u luksuzu, ali imaju konstantnu potrebu da iznova kupuju. Posle ajfona 4 moraju da uzmu verziju 5, pa 5S...
3. MMF
(Globalizacija kapitalizma)
Ideje Marksa u vezi sa hiperprodukcijom vodile su ga ka predviđanju onoga što se sada naziva globalizacijom, a u pitanju je širenje kapitalizma širom planete u potrazi za novim tržištima. O tome je Marks pisao 1848. i pogodio da će se to desiti krajem 20. veka. Svedoci smo neprestane potrage za novim tržištima i jeftinom radnom snagom.
4. “Volmart”
(Monopol)
Marks je tvrdio da će moć tržišta biti koncentrisana u velikim monopolskim firmama. Iako je to možda u 19. veku delovalo čudno, krajem 20. veka taj trend koji je Marks predvideo krenuo je da se ubrzava tako da su danas mnoge lokalne prodavnice zatvorene zbog ulaska ogromnih maloprodajnih lanaca poput američkog “Volmarta”, najvećeg na svetu. Isto tako, male banke ustupile su mesto gigantima poput “Džej Pi Morgana”.
5. Male plate, veliki profiti
(Rezervna armija industrijskog rada)
Prema Marksovom mišljenju, plate neće rasti zbog “rezervne armije industrijskog rada” koju je objasnio kroz potrebu kapitalista da za rad plate što manje, a to je najlakše kada je veliki broj radnika bez posla. “Volstrit džurnal” se čak donekle saglasio sa ovom Marksovom analizom i naveo da je u poslednje vreme u američkoj privredi “rast produktivnosti omogućio kompanijama to da ne moraju mnogo da se bave smanjenjem broja nezaposlenih”.
(Blic)
0 коментара:
Постави коментар