Ulaz u podzemlje Rima je malo skriven u jednoj slepoj ulici nedaleko od reke Tibra. Na gornjim spratovima zgrade je smešten depo rimske opere, kostimi koje nekada nosila i božanstvena Marija Kalas. A dva sprata niže nalazi se jedno od najbolje očuvanih svetilišta boga Mitre. Elizabeta Karnabuči je arheološkinja i odlično poznaje ovo tajanstveno carstvo istorije vera starog Rima: „Ovo svetilište je vrlo profanog porekla“, kaže ona. „Mitreum je samo jedan od slojeva, kao svuda u Rimu. Prvi sloj potiče iz prve polovine prvog veka naše ere. U to vreme, ovde su postojale samo četiri zgrade koje su korišćene kao štale, verovatno za konje koji su se takmičili u Cirkusu Maksimusu. Od jedne od tih konjušarnica, vremenom je nastalo svetilište.“
Podrum
Svetilišta posvećena bogu Mitri često su bila u podrumima ili manje reprezentativnim prizemljima zgrada, spolja neprepoznatljiva. „To međutim nema veze sa tajanstvenošću“, kaže Hener fon Hezberg, direktor Nemačkog arheološkog instituta u Rimu. „To je bio kult manjih grupa, neprivilegovanih građana ili oslobođenih robova. Sastajali su se u malim prostorijama, često na zabačenim mestima i tu obavljali svoje obrede.“ Postoji još jedan razlog zbog kojeg su svetilišta boga Mitre često bila u podrumima, kaže Karnabuči. U Mitreumu kod Cirkusa Maksimusa ona pokazuje: „Na levoj strani vidite pećinu. Legenda kaže da je Mitru 25. decembra rodila pećina.“
Rodila ga pećina? I mašta ima granice, to je prosto nezamislivo. Na žalost, pisanih tragova nema. Verovanje, zapravo kult boga Mitre mora da se rekonstruiše na osnovu reljefa i slika pronađenih u svetilištu. Jedna naročito lepa kamena ploča nalazi se baš u podrumu Cirkusa Maksimusa: na njoj se vidi kako se rađa iz stene u jednoj pećini. Tu je i najvažniji motiv kulta – Mitra kako se bori sa bikom. „Bik je simbol zla na svetu, on mora da bude žrtvovan da bi pobedilo dobro“, objašnjava Karnabuči. Mitra je otelovljenje dobra, junak.
Netolerantno hrišćanstvo
Antički pisac Plutarh smatrao je da su rimski legionari ovaj kult „uvezli“ sa Istoka, iz Persije. Danas se veruje da je Mitra „rimski izum“, nastao u prvom veku naše ere, kada je u Rimu bilo mnogo religija. Stara, državna religija je očigledno bila tolerantna, sve dok su se Jupiteru i imperatoru formalno ukazivali počast i poštovanje. Inače, bilo je tu puno egzotičnog: poštovana je i egipatska boginja Izis. Samo mlado hrišćanstvo sa svojom zapovešću – Nemoj imati drugih bogova osim mene – nije se uklapalo u taj koncept. „Sudeći po predanju, veliki deo agresije hrišćana je bio uperen protiv kulta Mitre“, kaže Fon Hezberg. „Čitav niz svetilišta je namerno uništen ili čak fanatično razoren, tako da ne ostane ni kamen na kamenu. Očigledno je kult boga Mitre bio ozbiljna konkurencija za hrišćanstvo.“
Paralele su očigledne: obe religije slave rođenje svog Boga na dan zimske obratnice, kada se Sunce vraća i dani postaju duži. Mitra je bio poštovan kao Bog Sunca i bio je jedini bog, kao i Bog Hrišćana. Kult Mitre takođe je imao nešto kao pričešće. Odlučujuća razlika je u tome što je Mitra priznavao samo jedan pol – muški. „Bio je to čisto muški kult, koji je isključivao žene. Ima vrlo malo toga što ukazuje na aktivnosti žena“, kaže Fon Hezberg. Veru pre svega prenose majke, to je tako oduvek bilo, pa i danas. Kraj kulta Mitre u četvrtom veku naše ere je dakle bio predvidljiv. Pogotovu što je 391. godine Hrišćanstvo postalo državna religija rimskog carstva, pa se 25. decembra slavio samo jedan praznik: Božić, rođenje Isusa Hrista.
DW / Autori: Dijana Roščić / ard
Odg. urednik: Nemanja Rujević
0 коментара:
Постави коментар