Dok ekonomisti upozoravaju da je ubrzano starenje stanovništva, naročito u evropskim zemljama, sve veća pretnja za njihove državne kase, nauka se bavi pitanjem kako produžiti životni vek.
Tu temu su, kao najzanimljivije nerešeno pitanje nauke, sa više od 12.000 glasova izabrali posetioci sajta glasamzanauku.cpn.rs i upravo izložbe koju je Centar za promociju nauke (CPN) postavio u Galeriji nauke i tehnike SANU, inspirisan listom nerešenih naučnih misterija engleskog naučnog pisca Filipa Bola.
Među deset otvorenih tema koje će u budućnosti promeniti svakodnevicu ljudi, pitanje produženja životnog veka smatra se posebno interesantnim jer otvara niz dilema uključujući posledice do kojih bi došlo ako bi se planeta prepunila starima.
"Ljudi su genetski predodređeni da traju 80 do 100 godina, to se nije menjalo, dok prosečan životni vek, kroz epohe, ima tendenciju da se produžava, ali ne u svim kategorijama stanovništva, u svim delovima sveta i u svim razdobljima", izjavio je na tribini u SANU dr Vladimir Živković, patolog na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
"Starenje je fiziološki, a ne patološki proces, a dobra stvar je što ne traje večno", rekao je on i objasnio da se telo vremenom "ishaba", slično kao odeća, i u jednom trenutku više ne može da se obnovi.
Ćelije tela neumitno stare, pa čovek i uz najbolju disciplinu, smanjenje rizika i unošenje antioksidanasa koji sprečavaju stvaranje slobodnih radikala, u osamdesetim godinama života ima ukočene zglobove, slabu mišićnu masu, višak masnog tkiva, teško se kreće... Zato je važno osposobiti čoveka da živi lepo sa 70 i 80 godina i to je mnogo teže nego produžiti život, zaključio je Živković.
Istog je mišljenja i evolutivni biolog dr Mirko Đorđević, koji smatra da težište istraživanja treba staviti na podizanje kvaliteta života. Nema svrhe da neko doživi 150 godina ako je poslednjih 30 proveo vegetirajući, nepokretan u krevetu.
"Iako se prognozira dalje produžavanje prosečnog životnog veka, ne bih lako pretpostavio da ćemo živeti 20, 30 godina duže", rekao je on i dodao da ne postoji genetski program za takvu dugovečnost.
Naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu dr Aleksandar Bogojević kaže da se prosečni životni vek u poslednje tri decenije produžio u gotovo svim evropskim zemljama, pri čemu je najveći izuzetak bivši Sovjetski Savez.
Za Srbiju je, prema nepotpunim podacima, zaključeno da smo za 30 godina spustili prosek dužine života za 10 godina, jer smo platili cenu zbog okolnosti u kojima smo živeli, upozorio je Bogojević.
Najnoviji podaci pokazuju da je, pod uticajem dužničke krize, u Evropskoj uniji natalitet opao, a posledica je dalje starenje stanovništva u ovom delu evropskog kontinenta. Smanjenje nataliteta koje je počelo 2008, u vreme izbijanja svetske finasijske krize, zabeleženo je u 15 od 22 analizirane zemlje EU. U zemljama na jugu EU, koje su najviše pogođene dužničkom krizim, natalitet je najviše opao - u Španiji je smanjen za deset odsto od 2008. do 2011, dok je u Portugaliji broj novorođenčadi na najnižem nivou u proteklih 60 godina. U Grčkoj, obnova stanovništva je dovedena u pitanje.
Ubrzano starenje stanovništva na Starom kontinentu može da se poredi sa stanjem karakterističnim za države u ratnom stanju, ocenio je nobelovac Pol Krugman, dodajući da je ovako dramatična situacija u direktnoj korelaciji sa trenutnim ekonomskim problemima sa kojima se suočavaju zemlje članice EU.
Zbog toga ekonomski stručnjaci, za razliku od biologa, smatraju da je aktuelnije pitanje da li, a ne kako, produžiti životni vek.
(Tanjug)
0 коментара:
Постави коментар