Vest o Kameronu Mekoliju iz Glazgova ovih dana iznenadila je Veliku Britaniju, jer je mališan, navodno, uspeo da dokaže da postoji reinkarnacija. Kada je napunio drugu godinu, prvi put je počeo da govori o svom prethodnom životu na ostrvu Bari, koje se nalazi nedaleko od škotske obale...Zatim je detaljno opisao belu kuću i svoju „staru mamu" koja se igrala sa njim i ostalom decom. Ono što je posebno privuklo pažnju u ovoj vesti je to što dečak nikada pre nije čuo za ostrvo na kojem je navodno živeo, a kada su ga odveli tamo, našli su i belu kuću koju je detaljno opisao.
Najčudnije u priči je to što je naveo i ime Šona Robertsona kao svog oca iz prošlih vremena. Ono što predstavlja rupu u njegovom „dokazu" o postojanju reinkarnacije je to što se u beloj kući nije dogodila smrt njegovog oca, kako je govorio. Sa druge strane, novinari su našli ženu koja se zove Džilijan Robertson i koja je bila dete u vreme dok je Kameron vodio „drugi" život, ali ona je samo letovala u toj kući.
Mekoli je, ipak, samo jedan od mnogih mališana koji se sećaju svojih prošlih života. Postojao je i stručnjak za proučavanje ove oblasti, dr Ijan Stivenson, koji je dobar deo svog naučnog rada posvetio fenomenu dece koja se sećaju prošlih života.
On je zabeležio mnoge slučajeve prisećanja na prošle živote, a deca koja su proučavana uglavnom mogu da se sete detalja iz prošlosti do svoje šeste ili sedme godine, a zatim prestaju da govore o tome. Naučnici skloniji empirijskim dokazima to pripisuju bujnoj dečjoj mašti. Ona su, poput Kamerona, mogla prilično detaljno da se sete svoje stare kuće, drugih roditelja i načina na koji su oni umrli. Zabeleženi su i slučajevi teške nostalgije za starim domom, kao i slučajevi da deca prepoznaju svoje bivše rođake.
Jedan od najilustrativnijih primera je slučaj Šanti Devi, devojčice koja je živela 1930. godine u Delhiju u Indiji. Neke od tvrdnji koje je iznosila kasnije su se pokazale istinitim. Ona je govorila da se u prošlom životu zvala Lugdi i da je živela u Mutri, mestu udaljenom 128 kilometara od Delhija. Šanti je govorila neke reči dijalektom koji nije mogla da nauči u rodnom gradu. Tvrdila je da je rodila sina i da je umrla deset dana kasnije, što je bio i slučaj koji se dogodio u Mutri. Kada su Šanti odveli u taj grad, ona je razgovarala sa svojim „bivšim" suprugom Kedarom Natom i setila se mnogih stvari koje su radili zajedno. Prema njenim instrukcijama, rasporedili su nameštaj u kući onako kako je bilo kada je ona tu živela sa Kedarom.
U Delhiju je formiran komitet koji se bavio njenim slučajem i koji se sastojao od uglednih ljudi koji nemaju veze se sujeverjem, odnosno od jednog političara, advokata i novinara, koji su potvrdili da je ono što devojčica govori istina. Vest o Šanti Devi proširila se širom sveta, pa su mnogi ugledni sociolozi i pisci onog vremena pohrlili u Delhi da je upoznaju. Švedski pisac Šture Lonerstrand je pokrenuo nezavisnu istragu i takođe potvrdio Šantine tvrdnje.
I jedan dečak iz Libana imao je slično „otkrovenje". Ijan Stivenson je otkrio Imada Elavara, libanskog mališana koji je u petoj godini života uporno govorio o svom ranijem životu u jednom selu 25 kilometara udaljenom od mesta u kojem je živeo. Stivenson je zabeležio 57 tvrdnji o prošlom životu, a za 51 je utvrdio da je nepobitno tačna. Na fotografijama koje su mu pokazane prepoznao je svog ujaka Mahmuta i njegovu ljubavnicu, prostitutku Džamileh.
Na svojim putovanjima u potrazi za reinkarniranom decom, Stivenson je susreo i Martu Lorens, devojčicu iz Brazila, koja je otkad je progovorila pričala o Mariji de Olivero, inače bliskoj prijateljici devojčicine majke. Martina majka je potvrdila da joj je prijateljica obećala da će pokušati da joj se vrati i da će joj se obratiti u novom telu. Malo jezivo, ali tako je zabeležio doktor Stivenson. On je posetio 4.000 dece u Velikoj Britaniji, Engleskoj, Tajlandu, Burmi, Turskoj, Kanadi, pokušavajući da odgonetne teško dokazivo verovanje u reinkarnaciju. Istina ili bujna dečja mašta? To je pokušao da dokuči i Tom Šroder, novinar istraživač „Vašington posta", koji je putovao sa Stivensonom prilikom dve ekspedicije. Iako je bio jako skeptičan i apsolutno posvećen novinarskoj objektivnosti, na kraju je priznao da su Stivensonova otkrića prilično tačna.
U svakom slučaju, ovaj fenomen je interesovao mnoge svetske medije, uključujući i BBC, koji je pravio dokumentarac o njegovom radu i deci koja se sećaju prošlih života.
- Stivenson ili pravi kolosalnu grešku ili će ostati upamćen kao Galileo 20. veka - rekao je za njega kolega dr Harold Lif. Bez opipljivijih dokaza, za sada je ovo prvo.
(Press magazin)
0 коментара:
Постави коментар