Globalna ekonomija bi uspela da izdrži prekid ekonomskih aktivnosti u slučaju prirodne katastrofe ili napada militanata samo nedelju dana.Vlade i ekonomije nisu dovoljno spremne da se nose sa nepredviđenim događajima, stoji u izveštaju uglednog Četam Hausa, Kraljevskog instituta za međunarodne odnose iz Londona.
U izveštaju se zaključuje i da su države ispodprosečno spremne da se nose sa iznenadnim katastrofalnim događajima i nacionalnim krizama, na šta stručnjaci upozoravaju poslednjih par godina.
Događaji poput ogromnog oblaka vulkanskog pepela kojem je svet bio svedok 2010. godine, kada su letovi u Evropi prekinuti, zatim japanski potresi i cunami kao i tajlandska katastrofa sa poplavom, pokazali su da takve stvari mogu snažno da utiču na ključne sektore i biznise ukoliko posledični prekid proizvodnje ili transporta traje više od nedelju dana.
Globalna ekonomija, čini se, može da pokažei toleranciju na nenadane događaje maksimalno toliko, stoji u izveštaju i dodaje da trenutno krhko stanje u kom se nalazi svetska ekonomija čini nju posebno ranjivom na nepredviđene šokove.
Do trideset posto BDP-a razvijenih zemalja bilo bi direktno ugroženo krizom, pogotovo u turističkom i sektoru proizvodnje. Procena kaže da je izbijanje epidemije SARS-a (teški akutni respiratorni sindrom) 2003. godine azijske privrede koštala 60 milijardi dolara, ili oko dva posto istočnoazijskog BDP-a.
Nakon japanskog cunamija i nuklearne krize u martu prošle godine, globalna industrijska proizvodnja smanjila se 1,1 posto već idućeg meseca, kažu podaci Svetske banke. Oblak vulkanskog pepela 2010. godine Evropsku uniju koštao je od pet do deset milijardi evra, dovodeći neke avio i putničke kompanije na rub bankrota.
Troškovi mogu brzo da eskaliraju kada dođe do prekida transporta ili proizvodnje na više od par dana, što na kraju može da ugrozi zalihe hrane, vode, energije, kao i komunikacione mreže.
U slučaju dužeg prekida neki su biznisi prisiljeni da smanje ulaganja i radna mesta ili razmotre zatvaranje poslovanja, što dalje vodi u redukciju rasta prirede države.
(Poslovni dnevnik)
0 коментара:
Постави коментар