 |
| Photo by Serge Bertasius Photography. FreeDigitalPhotos.net |
Ako zakucate 31. oktobra na neka vrata u Americi, maskirani i sa lampom od tikve pod miškom, dočekaće vas raspoloženi domaćini i daće vam gomilu slatkiša. Ako to pokušate da uradite istog dana u Srbiji, teško da ćete se zasladiti – ili će vas gledati kao ludaka ili će pozvati policiju...
U najmoćnijoj zemlji na svetu čuvena rečenica "trick or treat" (slatkiša, molim, ili ćemo biti nevaljali) "funcioniše" u Noći veštica, a na srpskom delu Balkana može samo da prekine večeru onima koji slave Svetog Luku. Ipak, kulturni imperijalizam Amerike naučio je i Srbe da željno iščekuju 31. oktobar i Noć veštica zato što se tog dana organizuju brojni maskenbali i dobre žurke.
Hleba u Srbiji nema u izobilju, ali zato igara ima na pretek. Takva situacija nije samo posledica težnje raznih vlastodržaca da skrenu pažnju naroda sa sopstvene nemaštine. I narod je tu zaslužan - ako nešto zna da radi to je da se igra, zabavlja i da se ludo provodi. Nimalo nije čudno što brojni stranci obožavaju Beograd. Svoje umeće da i od običnog štapa ili izlizanog klikera naprave vrhunsku spravu za igru, građani Srbije su upotrebili i u Noći veštica. Važno je naći neki dobar povod, da se ne provodi tek onako, bez razloga. Beogradski kafići se utrkuju da privole građane da maskirni provedu veče baš kod njih. Prave se i posebne tematske žurke, a prestoničkim ulicama lutaju zombiji, duhovi, vampiri, đavoli i đavolice. Tako je i u ostalim gradovima Srbije, simpatični američki običaj polako se uvlači u svakdnevicu Balkana.
Kako je sve počelo
Praznik koji amerikanci nazivaju "Halloween" ili na srpskom Noć veštica, prvi su ustanovili stari Kelti. U ta drevna vremena 31. oktobar nije bio rezervisan za svakojake ludorije - to je bio dan pre keltske Nove godine (1. novembar), praznik pod nazivom "Samhain" (po gospodaru smrti), kada duhovi napuštaju grobove i posećuju svoje domove. Zbog straha od susreta sa neživima, drevni Kelti su se maskirali i stvarali veliku buku. Kada su pokorili Kelte, Rimljani su zadržali taj praznik, a prema njihovom verovanju 31. oktobra crni bog lova Samhain preuzima vlast nad svetom, ubija boga Sunca i odvodi boginju vegetacije u podzemlje, gde ona do proleća bdije nad usnulim semenkama, životinjama i dušama mrtvih.
Tada neživi poslednji put posećuju svet živih, te su ljudi na pragovima kuća ostavljali hranu i izdubljene repe, cvekle ili krompire sa upaljenom svećom u njima, kako bi oterali grešne duše, a dobrima pomogli da nađu put do kuće.
Od bundeve ni traga - a danas ne možemo da zamislimo Noć veštica a da ne pomislimo i o tom povrću u čijoj unutrašnjosti gori sveća.
Duša Džeka O'Lanterna luta mrakom
Bundeva je u priču o Noći veštica ušla "preko veze" - tačnije preko repe. Kako je ona lakša za dubljenje i ukrašavanje nego repa, Amerikanci su odlučili da od nje prave prepoznatljive likove sa zloslutnim osmehom i sjajem sveće u očima. Otkud to?
Jack O'Lantern ili Džek Fenjer je domišljati, ali i škrti kovač iz irske legende čija je duša prokleta i neprestano luta mrakom između svetova sa izdubljenom repom unutar koje gori žeravica kako bi mu osvetlila put. To što je proklet nije nikakvo čudo - hteo je da se igra sa đavolom. I ne samo što se igrao, već ga je dva puta pobedio. Legenda kaže da je lično Mefistu ponudio dušu u zamenu za piće. Đavo je naravno pristao i pretvorio se u novčić, ali gaje lukavi Fenjeraš stavio u džep u kom je čuvao krstić. Na taj način je vraga zarobio u gvozdenjaku. Iako obično đavo postavlja uslove, ovoga puta je to radio Džek - pustio je Mefista iz džepa uz dogovor da ga ovaj neće dirati u narednih deset godina. Nakon decenije, đavo je ponovo napao. Fenjeraš je bio staložen i zamolio je upornog vraga da mu doda jabuku sa drveta, ali je prethodno na stablu nacrtao krst. Scenario je bio isti i Džek je proživeo život a da ga đavo nije uhvatio.
Međutim, ono što Mefisto nije uspeo, uradio je bog i zbog grešnog života poslao Džeka Fenjeraša dalje od vrata raja zbog njegovog grešnog života. Đavo je to iskoristio i poslao je Džeka da luta između svetova. Da bi sebi olakšao, Fenjeraš je izvadio iz džepa repu, izdubio je i u nju postavio žeravicu da mu osvetljava put.
I tako, vekovima nakon nastanka legende, amerikanci su iz čiste praktičnosti zamenili repu bundevom!
Euforija se lako prenosi
Iako je Noć veštica praznik koji se slavi u Irskoj, SAD-u, Kanadi, Portoriku, Australiji i Novom Zelandu, 31. oktobra većina planete Zemlje čini isto to. Deca, maskirana u raznorazne đavolčiće, kucaju od vrata do vrata i traže slatkiše. Dočekuju ih nasmejani domaćini koji su ukrasili svoje domove i napravili lampe od tikve. Ljudi širom sveta idu na maskenbale, gledaju horor filmove i čitaju strašne priče. Sve zbog dobre zabave... Tako je i u Srbiji gde je narod "pozajmio" od katolika ideju o strašnim pričama i maskama i spojio je sa dobrim žurkama u čijem pravljenju se izveštio. Neko bi rekao da je to gubljenje identiteta, ali to je samo još jedan povod za dobar provod. Identitet se u Srbiji gubi na druge načine...
Pravoslavlje
U pravoslavlju se 31.oktobra slavi tvorac jednog od jevandjelja, sveti Luka. Za ovog lekara i zaštitnika umetnika se smatra da je naslikao prve ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla.
Međutim, i u pravoslavlju postoji praznik za koji se ljudi maskiraju. Praznik “Bele poklade”, čiji su koreni takodje paganski i potiču od proslave kulta Sunca i dolaska proleća, obeležava se nedelju dana pred veliki Uskršnji post. Tada je karakteristično uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. I danas se u nekim delovima Srbije, posebno u Istočnoj Srbiji slavi na ovaj način.
0 коментара:
Постави коментар