Uskršnji post

Četrdesetodnevni post poceo je 27. februara i traje do Lazareve subote * Prva dva dana je suhojedenje, jede se suva hrana koja nije spremana ni na vodi - koštunjavo i osušeno voće.

Uskršnji post smatra se najstrožim u hrišćanstvu i uvek počinje ponedeljkom. Taj ponedeljak zove se i čisti, a cela prva nedelja je čista nedelja, u kojoj se sva jela kuvaju na vodi.

(Kliknite na sliku za uvecanje)

Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali sam taj podvig nije dovoljan, ako ga ne prati i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, praštanje svima koji su nam nešto loše učinili, umnožavanje molitvi i činjenje dobrih dela, pokajanje za sve loše što smo uradili rečju, mišlju ili delom.

Crkva je uvela post, iako u Novom zavetu nema takve zapovesti Hristove, da bi se sledio primer njegovog četrdesetodnevnog boravka u pustinji, provedenog bez hrane i u molitvi. Vaseljenski sabori osuđuju one koji ne poste ovaj post.

Pravila svetih otaca nalažu da se prva četiri dana ove sedmice ne jede ništa, a onima koji su bolesni ili slabi dozvoljava se da uveče uzmu malo hleba i vode.

U mnogim crkvama se tokom ovih dana na velikom povečerju čita Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog iz sedmog veka, podeljen u četiri dela, u kome se kroz biblijske predstave u 250 strofa prikazuju razni gresi i kazne zbog njih.

Prvi dan ove sedmice, ponedeljak, naziva se čistim ponedeljkom. Na jutrenju u crkvama se objavljuje vernicima: "Stiže post, mati celomudrenosti, izobličitelj grehova, propovednik pokajanja, život anđela i spasenje ljudi".

Po hramovima se služe časovi, i to prvi u spomen stvaranja sveta, treći u spomen silaska Svetog Duha na apostole, šestog se seća raspeća, a devetog Hristove smrti na krstu. Bogosluženja su duga, više se čita, a manje peva, kleči se i razmišlja o Hristovoj iskupiteljskoj smrti za ljudski rod.

Značaj posta
Post nije samo odricanje nego i dodavanje. Od nas se očekuje da se odreknemo loših misli, reči i dela, ali i da dodamo čestu i ojačanu molitvu, samoispitivanje i milosrdna dela. Telesni, spoljašnji, vidljivi post, iako koristan za zdravlje i samodisciplinu, bez unutrašnjeg, duhovnog posta je post fariseja i, po našim verovanjima, neće biti nagrađen. Hrišćanski post je dvostruk: spoljašnji i unutrašnji, duhovni i telesni. To nije ni držanje dijete ni vegetarijanizam, iako su i jedno i drugo elementi telesnog hrišćanskog posta. Svrha držanja dijete i vegetarijanizma je da se poboljša ili održi zdravlje i telesna lepota. Svrha tog aspekta hrišćanskog posta je snaženje volje za ispunjavanje mnogo težih zadataka unutrašnjeg, duhovnog posta. U isto vreme, telesni post, uzdržavanje od mrsne hrane, blagotvoran je i po zdravlje. Oni koji odluče da poštuju pravila posta, dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja.

Više o ovoj temi:
O postu i pravilima posta - Bratija manastira Visoki Dečani

Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.