Bogojavljenje: U ponoć zamislite želju!

Srpska pravoslavna crkva slavi 19. januara Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista, kojim je počela njegova misija hrišćanske propovedi. U pravoslavnim hramovima, na ovaj praznik se osveštava bogojavljenska voda koja se smatra lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja. Na Bogojavljenje, prema srpskom narodnom običaju, vernici izmenjuju pozdrave - "Hristos se javi", "Vaistinu se javi".

Plivanje za bogojavljenski krst


Krštenje Isusa na reci Jordan, koje je obavio sveti Jovan, prvo je objavljivanje tajne svete Trojice - Oca, Sina i Svetog Duha i prvo ustanovljenje osnovnih simbola hrišćanske vere.

Praznovanje Bogojavljenja podseća hrišćane da misija Sina Božjeg nije počela njegovim rođenjem, već krštenjem, jer je do 30. godine Isus živeo običnim životom drvodelje, sa majkom Marijom i pravednim Josifom.


Praznik Bogojavljenja (grčki Teofania) naziva se još i Prosvećenjem, jer nas "događaj na Jordanu prosvećuje, ukazujući nam na Boga kao Trojicu jednobitnu".


U poslednjim minutima Krstovdana, prema predanju, treba zamisliti jasno želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari. Na dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin - Bogojavljenje, biće uslišene - prema predanju u Srbiji - sve želje.

U Bogojavljenskoj noći, prema drevnom verovanju, otvara se nebo, a ko bi to opazio, Bog bi mu ispunio svaku želju koju iskaže. Ko gleda - otvoriće mu se! Mnogi su zato na oprezu celu bogovetnu noć, pogotovo devojke udavače, ne bi li ugledale nebesa kad se otvore, ali to nije mogao svako smotriti, a želja se ispunjavala "samo da se ne ište nego jedno".

Želja, dakle, može biti bilo koja, ali samo jedna i jasno izrečena - bez greške i nedoumice.

Pripoveda se kao anegdota da je neki nestrpljiv čovek, proturivši u Bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i zureći u nebesa, zbrzan, umesto da poželi ćup zlata veliki k'o glava, pogrešio i zaželeo glavu k'o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali, umesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k'o ćup, koja mu osta zaglavljena u prozoru.

U narodu se praznik Bogoljavljenje, kojim se završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja, jer Isus Hristos još nije bio kršten, zove i Vodice ili Vodokršće. Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć.

Krštena vodica se svakome daje, da je svaka kuća drži za 40 dana "radi svake upotrebe" i zdravlja, a ponegde se "u njoj i svaki sudi operu radi čistine". Veruje se da se osveštana bogojavljenska vodica ne može ustajati ni usmrdeti, pa se i cele godine čuva u sudovima, zakićenim strukom bosiljka, kao lek kad obole oči, uši, zubi i "zavije trbuh".

Bogojavljenska vodica čuva se i kao svetinja koja čisti sve što se opoganilo. Piju je i trudne žene, kada ne mogu lako da se porode - da se iznenada otvore, kao nebo na Bogojavljenje i rode zdravo čedo.

Uobičajeno je ritualno zahvatanje vode na Bogojavljanje. Rano, pre izgreva sunca, žensko čeljade odlazi na izvor sa sudovima po nenačetu vodu, noseći i pomalo žita od svake vrste. Kad dođe na kladenac, baci žito u vodu, govoreći: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive!"


Na Bogojavljenje će domaćice spremati pihtije, a vodica koja se tog dana osveti ima, veruje se, lekovite moći.

U Šumadiji, kao i u većem delu Srbije, na Bogojavljenje se, čim pukne zora, stane na položenu sekiru na kućnom pragu, pa, pošto se tri puta okrene, pije nenačeta voda našte srca, što čine svi ukućani. Uz taj ritual se nazdravlja "kurjaku za zdravlje" da bi kurjaci bili blagi prema njima i njihovom blagu (stoci).

Pored sekire, nekada su u nekim krajevima polagali i vatralj, a do njega preslicu. Muški staju na sekiru, žene na vatralj, a devojke na preslicu - svi okrenuti istoku. Svi se prekrste tri puta, govoreći: "Prođoh sablju ne posekoh se, prođoh vatru ne izgoreh, prođoh vodu - ne udavih se". Potom tri puta piju pomalo nenačete vode, nabrajajući: "Otac, Sin i Duh Sveti, amin!"

O Bogojavljenju se gatalo i o vremenu. Ako je o Bogojavljanju jak mraz - biće dobra godina, ako je oblačno i pada sneg - biće rodna godina, ako je vedro - biće sušno leto, a ako pada kiša - biće poplava. Ako dune severac - biće zdrava godina, a ako dune jugo - godina će biti rodna, al ' bolešljiva.

Koliko krajeva - toliko i običaja. Tako je i za Bogojavljenje, al' mudri narod odavno zbori da je bolje da propadne selo nego običaj, jer običaj je ogledalo duše.

Najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst koje se organizuje širom Srbije i pravoslavlja. Iako je napolju obično veoma hladno, skupina hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva. U pitanju je drevni običaj Starih Slovena koji su dve nedelje posle Malog Sunca, tj. Svarožića (danas Božić) odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obličju plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар