.jpg)
Sutra praznujemo Svetog Jovana Šangajskog Čudotvorca, ruskog Svetitelja, srpskog porekla, koji je tridesetih godina 20. veka, kao ruski emigrant, živeo i radio u Srbiji.
 |
Zamonašen je u manastiru Miljkovo, bio profesor na Bitoljskoj Bogosloviji, episkop u Kini, odakle je po dolasku komunista na vlast, došao u Pariz, gde je služio na francuskom i holandskom, baš kao i na grčkom, crkvenoslovenskom, kineskom, engleskom, ruskom i srpskom.Veliki podvižnik i prosvetitelj, Sveti Jovan Šangajski osnivač je brojnih sirotišta i bolnica.
Upokojenje
Ovaj čudesni, prozorljivi starac, preispunjen ljubavlju, čudima i molitvom, predajao je svoju angelsku dušu Gospodu 2. jula 1966. godine, u molitvi, pred ikonom Bogorodice Kursko-Korenske, od koje se nikada nije odvajao. U postelju je položen nakon 40 godina. Njegova sahrana, kojoj su prisustvovale hiljade i hiljade poklonika, od tuge je pretvorena u radosno proslavljanje pobede života nad smrću, pobede Vaskrsenja Hristovog. Njegova soba pretvorena je u kapelu, u kojoj se od tada vrše bogosluženja. Ispod nje je osnovana američka misionarska parohija Sv. Nektarija Eginskog, koga je Sv. Jovan veoma poštovao i voleo.
Svete mošti
Mošti Sv. Jovana Šangajskog obretene su 1993. godine netruležne, a danas počivaju u hramu posvećenom ikoni Bogorodice "Svih žalosnih Radost" u San Francisku, koji je Sv. Jovan podigao. Od svetog jeleja iz kandila nad njegovim moštima nebrojeno mnogo ljudi je dobilo isceljenje, a mnogostruko se potvrdilo i njegovo silno i brzo zastupništvo pred Bogom svima koji mu se sa verom i ljubavlju pomole. Zaštitnik je putnika, naročito onih koji lete avionom, bolesnih, dece, siročadi, udovica, zavisnika (alkoholičara i narkomana), nepravedno optuženih, duševnih bolesnika, odgonitelj neprijateljskih napada i demona i brzi pomoćnik tokom velikih vremenskih nepogoda, saobraćajnih nesreća i drugih opasnosti.
Grob Sv. Jovana Šangajskog odmah je postao stecište mnogih poklonika iz čitave vaseljene. Patrijarh srpski Pavle pohodio je grob Svetoga 1992. godine, tokom svoje istorijske posete Americi. Arhiepiskop Jovan Šangajski tada još nije bio kanonizovan, ali se Patrijarh Pavle poklonio njegovim moštima kao Svetome i pojao mu tropar. Ovakvo poklonjenje jednog pravoslavnog patrijarha grobu Arhiepiskopa Jovana presudno je uticalo na konačnu odluku Ruske Zagranične Crkve o njegovoj kanonizaciji. Kanonizovan je u San Francisku 1994. godine, kao Sv. Jovan Šangajski i Sanfranciskanski.
Saborna crkva
Leta Gospodnjeg 2009, u Sabornu crkvu stigle su, iz Amerike, preko Svete Gore, čestice moštiju Sv. Jovana Šangajskog, trudom jednog od parohijana Saborne crkve. Na dan kada ga Crkva proslavlja, 2. jula iste godine, služena je Sveta Arhijerejska Liturgija u Sabornoj crkvi. Od toga dana, bratstvo Saborne crkve je, po blagoslovu Njegove Svetosti, ustanovilo redovnu sedmičnu službu – akatist Sv. Jovanu Šangajskom. Ikona sa moštima Sv. Jovana Šangajskog i Sanfranciskanskog nalazi se danas u Sabornoj crkvi, kraj leve pevnice.
Jula 2011. godine, ikona sa moštima je krenula put Sremske Mitrovice, gde je služen akatist Svetome u tri hrama, a među njima i u zatvorskoj kapeli Sv. Petke, u okviru Kazneno-popravnog doma. U nemoj tišini i sa potresnom ozbiljnošću, mnogi i sa pokajnim suzama, osuđenici su prilazili moštima na poklonjenje.
Tokom svečane gradske litije, koja je pratila mošti Svetitelja, narod je izlazio na ulice u velikom broju, posipajući put Svetome cvećem, poklanjajući mu se u suzama i moleći za pomoć. Bio je to jedan od najveličanstvenijih događaja na ovim prostorima. U svečanim bogosluženjima učestvovalo je čitavo Sremskomitrovačko namesništvo, zajedno sa episkopom sremskim Vasilijem, kao i protojerejem-stavroforom Petrom Lukićem, starešinom beogradske Saborne crkve.
ČUDA
Odbijajući predlog arhiepiskopa Dimitrija da se zaputi na Daleki Istok, u Šangaj, gde je živela velika ruska izbeglička kolonija, Antonije Hrapovicki piše:
„Prijatelju, ja sam već toliko star i slab da ne smem da mislim ni na kakav drugi put, osim puta na groblje. Ali, umesto sebe, kao svoju dušu, kao svoje srce, šaljem vam vladiku Jovana. Taj rastom mali i slab čovek, koji na prvi pogled izgleda kao dete, čudo je od podvižničke čvrstoće i strogosti u ovo naše vreme sveopšte duhovne mlitavosti.”
Bilo je maglovito jutro, krajem novembra 1934, kada je episkop Jovan stigao u Šangaj, u istu onu eparhiju u koju je dva veka ranije prvu pravoslavnu misiju uputio njegov pra-stric, mitropolit tobolski Jovan Maksimovič, po kojem je i dobio monaško ime. Ruska kolonija brojala je blizu 50.000 ljudi i bila pod raznim udarima, od nemaštine, preko (uskoro) japanske okupacije, do dolaska na vlast snaga nalik onim pred kojima su izbegli iz Rusije.
Episkop Jovan činio je sve da pomogne. Povesnica njegovih čuda nastavljena je i na Dalekom Istoku. Bezbrojna nadrazumna isceljenja. Kroćenje prirodnih sila (poput tajfuna na filipinskom ostrvu Tubabao). Neobjašnjivo prolaženje kroz materijalne prepreke, kao da ih nema, poput ulaska u zaključanu i obezbeđenu bolnicu tokom strašnog nevremena i čudotvorno isceljenje, potom nestanak (o čemu je sačuvano svedočanstvo u arhivu šangajske državne bolnice). Pouzdana proročanstva. Vidi i čuje na daljinu, pojavljuje se iznenada gde je najpotrebniji, iako uobičajenim putem ništa o tome nije mogao znati. Svedočanstva o tome ostavili su N. N. Barnov, N. Nikolajev, N. S. Makave, O. Skopičenko, L. A. Lu, Petar O. Trodin i mnogi drugi.
„Vladika je živeo u nekakvom drugom svetu”, piše V. Rejer, koji je episkopa Jovana dobro poznavao i dosta pisao o njemu. „Da li je on bio ‘uznesen u raj’, kako o tome kazuje apostol Pavle, i ‘čuo neiskazive reči koje čoveku nije dopušteno da govori’, mi ne znamo. Ali svojim poukama i delima on je svedočio da mu je Gospod bar malo raskrinuo zavesu Svoga Carstva.”
Nakon rata i revolucije u Kini, sam je izdejstvovao i organizovao preseljenje u Ameriku većeg dela svoje pastve. On sam obreo se u Zapadnoj Evropi. U pariskim analima zabeležene su reči jednog katoličkog sveštenika, koji je, obraćajući se skeptičnoj omladini, ukazao: „Vi tražite dokaze, kažete da danas nema ni čuda ni svetih ljudi. Ta šta će vam teorijski dokazi kad po ulicama Pariza ovog časa hoda živi svetitelj, sveti Jovan Bosi (Šangajski). On već živi negde iznad naše zemaljske ravni.”
U predgovoru prvog od svih životopisa vladike Jovana, episkop Jovan Haški, poglavar Holandske pravoslavne crkve čijem je zasnivanju sveti Jovan Šangajski presudno doprineo, piše posmrtno slovo i veli: „Izgubio sam duhovnog oca i više nikada neću naći drugog takvog, koji bi mogao u gluvo doba noći da me nazove telefonom i kaže: ‘Lezi sada i spavaj, to za šta moliš Boga Njemu je ugodno.’ Vladiko! blagodarim ti za sve. Pomeni nas, tvoju Holandsku crkvu, pred Prestolom Božjim.”
Bio je na svojoj briselskoj katedri, u Spomen-hramu ruskim novomučenicima, kada je dobio vesti o komešanju i raskolima u ruskoj pravoslavnoj zajednici u San Francisku, zapravo u zajednici svoje nekadašnje šangajske pastve. Sveti Sinod poslao je upravo njega da stvari vrati u red i on „u večno magloviti grad Dalekog Zapada stiže na svoju poslednju katedru u jesen 1962″.
JOVAN BOSI BEZ POSTELJE
Od dana kada je postao monah, Jovan Šangajski nikada nije spavao u postelji. U Parizu su ga prozvali Jovan Bosi, jer je često išao bos. Odrekao se odmora i noge su mu bile stalno otečene. Poslednje četiri decenije života odlučio se na podvig noćnog bdenija i veoma malo je spavao.
CRKVA SVETOG TRIFUNA
Prvi hram u Srbiji koji je dobio čestice moštiju Svetog Jovana Šangajskog je crkva Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju. U tom pravoslavnom hramu čuva se veliki broj relikvija poreklom iz Rusije.
SVETA LITURGIJA NA SVIM JEZICIMA
Sveti Jovan Šangajski služio je svetu liturgiju, pored srpskog i ruskog, na francuskom i holandskom jeziku od 1951. godine u Parizu. Zna se da je to isto činio i na staroslovenskom, grčkom, engleskom i, dabome, kineskom jeziku.
0 коментара:
Постави коментар