Sveta Petka Trnova, prepodobna mučenica Paraskeva: Zašto je moramo poštovati?

Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. avgusta obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, u narodu poznatoj kao Petka Trnova. Poštuje se kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo. Danom ove svetiteljke završava se "ciklus ženskih praznika" u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.



Prepodobnu mučenicu Paraskevi, u narodu poznatu kao Petka Trnova, mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja.

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici.

Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo.

 Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i  mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.

Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.



Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Praznikom Prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letni "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.



Čudotvorna voda iz izvora ove svetiteljke izlečila slepilo!


Na periferiji  Beograda u Železniku, nalazi se čudotvorni izvor velike hrišćanske svetiteljke Prepodobne mati Paraskeve - svete Petke. Izvor se nalazi u prelepoj šumi koja na sve strane odiše Božanskim mirom i blagoslovom naše majke svete Petke.

Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri. Nekada davno bas ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda. Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, nakon buđenja kroz plač, devojčica  je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila sveta Petka.

Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu svete Petke.

Po predanju čudotvorni izvor svete Petke, nastao je prilikom prenošenja Njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši. Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.

Narodna verovanja


Za Trnovu Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje danas ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se ("ne valja da se mesi hleb, pere rublje ili radi bilo šta od ručnih radova), da tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.


U našem narodu, Sveta Petka Trnova veoma je poštovana, iako nije zapovedni praznik (crveno slovo) i slavi se kao manastirska i zavetna slava u šumadijskim selima Lapovu i Markovcu. Mnoge žene poste tokom sedam dana, da bi se na Svetu Petku pričestile.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар