VELIKI VASKRŠNJI POST: Kako treba da se ponaša pravi vernik?

Post je, kao što je poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomernog jela i pića. Međutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdržavanje od rđavih i zlih dela, činjenje dobrih dela i vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti, smirenju, u obuzdavanju svih telesnih strasti. Znači, post je ne samo telesno uzdržavanje, već i duhovno.

Foto: astrosajt.blogspot.com


Vaskršnji post je najvažniji za pravoslavne vernike. Naziva se i Veliki, ne samo zbog dužine, već i zbog njegovog značaja. To je vreme našeg duhovnog pripremanja za najvažniji hrišćanski praznik – Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.



Da je taj post trajao četrdeset dana potvrđeno je na Prvom Vaseljenskom Saboru 325 godine, ali je postojao i ranije, a Sabor je samo to ustanovio. Dužina ovog posta nije slučajno određena. To ima veze sa četrdeset dana posta Mojseja na Sinaju kada je primio Deset zapovesti (Knjiga Izlaska 34:28) i četrdeset dana posta Gospoda Isusa Hrista (Sv. Matej 4:1) pre nego što je počeo svoju spasiteljnu misiju.

Može se reći da post nije samo odricanje od nego i dodavanje. Od nas se očekuje da se odreknemo nepodobnih misli, reči i dela, ali i da dodamo učestalu i ojačanu molitvu, samoispitivanje, i dela milosrđa.


Dve strane posta

Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega moralni i etički čin i izraz stvarne ljubavi prema Bogi u Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.

Ono što je danas najvažnije da ne zaboravite jeste da post ima dve strane: telesnu i duhovnu.

Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak, Čisti ponedeljak. Nekad je bio običaj da se ovog dana vrši veliko spremanje i čišćenje stana ili kuće. Stariji ljudi su ovog dana jednoničili, odnosno ništa u toku dana nisu jeli. Ove nedelje sva jela treba kuvati na vodi.

Vaskršnji post traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru.

Prva nedelja se zove Čista i tada sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista, u narodu poznata i kao Hroma, a dobila ga je po hromom konju za kog se veruje da ga jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona jer se vernicima koji poste iznosi časni krst na poklonjenje i celivanje. Četvrta je Sredoposna, a peta Gluva, jer se u toku te nedelje ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi ne započinju. Šesta je Cvetna. Sedma je;Strasna ili Velika nedelja, a najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja.

U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.

Međutim, možete izabrati, bilo koju sedmicu u toku posta, koja bi trebalo da se isposti na vodi, i te nedelje se možete pričestiti.

Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana, te je ovo najduži post u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Verovanje

Uskršnji post se ponegde naziva Baba Korizma i zamišlja se kao stara, mršava i visoka žena u crnoj suknji. Za vreme posta ona ide po kućama, kupi decu koja ne poste i odnosi ih u nekakvu jamu, a roditelji ih o Uskrs otkupljuju šarenim jajima. Zato se za vreme posta ne jedu jaja, da bi ih bilo za otkupljivanje dece.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар