Sveti Simeon Mirotočivi i Bele poklade: Šta sve treba znati o ovom prazniku

Srpska pravoslavna crkva i crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara obeležavaju 26. februara Svetog Simeona Mirotočivog, odnosno Stefana Nemanje, osnivača srpske dinastije Nemanjića, koji je umro na ovaj dan 1200. godine.  Takođe istog dana padaju i Bele poklade.

YouTube printscreen

Stefan Nemanja rođen je u okolini današnje Podgorice 1114. godine, a vladao je istočnim srpskim zemljama.

Tadašnju srpsku državu uspeo je da proširi, aktivno se borio protiv bogumila i smatra se jednim od rodonačelnika srpske pravoslavne crkve jer je pravoslavlje, po vizantijskom modelu, uspostavio kao državnu religiju.

Četiri godine pre smrti, 1196. godine, odrekao se prestola u korist svog sina Stefana i već sutradan se zamonašio. Kao monah prvo je otišao u manastir Vatoped na Svetoj gori.

"On je koren srpskog naroda i fizički i duhovni. On je pokazao da se može uspeti u teškim vremenima i dao je primer kako se to čini. Uspeo je tako što je sebe potpuno dao srpskom narodu", ističe Atanasije Rakita, episkop hvostanski.

Stefan Nemanja umro je u srpskom manastiru Hilandar, koji je osnovao zajedno sa svojim sinom Rastkom, monahom Savom.

Sava je preneo njegove posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast.

Njegove mošti su tada položene u njegovu zadužbinu, Studenicu, u kojoj se i danas nalaze.

Pretpostavlja se da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan njegov lik, a posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu.


Čuvar države, vere i jezika

Stefan Nemanja se smatra velikim srpskim državnikom, ktitorom, ali i čuvarom jezika. Upravo je njegov brat Miroslav naložio da se napiše naš najstariji i najvredniji jezički spomenik - Miroslavljevo jevanđelje.

Kako ga Srbi slave

Sveti Simeon Mirotočivi se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave - slavski kolač, koljivo i vino, i osveštanjem koje obavlja sveštenik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan posna. Današnji praznik je nepokretan. Krsna je slava Patrijaršijske kapele.

Bele poklade


U ckvenom kalendaru 26. fabruara osim što je Sveti Simeon Mirotočivi obeležava se i kao Bele poklade, koje su duboko ukorenjene u našoj tradiciji.

Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Bele poklade - zadnji dan kada se jede mrsna hrana!

Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina. Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa. Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da "vode glavnu reč" -  zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada - mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da "mačkare" časti - jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade... Poznate su i kao Proštene poklade - Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.

U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže "proćku" tj. oproštaj da mogu časno da započnu post. Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: "Oprosti dedo", a tast da odgovori: "Neka ti je prosto sinko".

U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар