.jpg)
Srpska pravoslavna crkva danas obilježava praznik čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, najpoštovanije ikone u srpskom narodu.
Ikona Trojeručica je, prema predanju, iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina kada mu je ona odsečena po zapovesti damaskog kalifa. Sveti Jovan Damaskin se borio protiv ikonoboraca, ali je bio oklevetan i nepravedno kažnjen.
Iscelila ga je Presveta Bogorodica, dok se pred ovom njenom ikonom ožalošćen molio. On je iz blagodarnosti za učinjenu milost pridodao njenom liku treću ruku, po čemu je ona dobila ime Trojeručica.
Po svom čudesnom isceljenju, Sveti Jovan Damaskin postao je monah u lavri svetog Save Osvećenog, a Sveta ikona Trojeručica ostala je neprestano uz njega.
Sveti Jovan je pre smrti ostavio zavet monasima da ikonu daju carskom sinu koji će, prema proročanstvu Svetog Save Osvećenog, jednog dana doći u njegov manastir.
Sveti Sava je došao pet vekova kasnije u manastir, kada je pao štap Svetog Save Jerusalimskog. Monasi su shvatili kao znak sa neba, ali kako bi bili sigurni da upravo njemu treba da predaju ikonu, sačekali su da ponovo dođe i sutradan.
Štap je ponovo pao i monasi više nisu imali sumnje.
Centralna proslava praznika Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice održava se na Hilandaru, na Svetoj Gori. Ikona Trojeručice je pre dva meseca doneta s Hilandara u manastir u okolini Beograda. Pripadnici Žandarmerije uneli su u istoimeni manastir, koji je pre osam godina sagrađen kod Ripnja, ikonu Borgorodice Trojeručice koja je izrađena u Hilandaru.
Čuda od ikone Presvete Bogorodice „Trojeručice”:
Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.
Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.
Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž
Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.
Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.
Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.
Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.
- See more at: http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=179#sthash.oCdCwC3Y.dpuf
Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.
Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.
Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž
Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.
Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.
Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.
Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.
- See more at: http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=179#sthash.oCdCwC3Y.dpuf
Čuda od ikone Presvete Bogorodice „Trojeručice”:
Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.
Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.
Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž
Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.
Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.
Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.
Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.
- See more at: http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=179#sthash.oCdCwC3Y.dpuf
Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.
Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.
Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž
Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.
Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.
Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.
Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.
- See more at: http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=179#sthash.oCdCwC3Y.dpuf
Čuda ikone Presvete Bogorodice „Trojeručice”
Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.
Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.
Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž
Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.
Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.
Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.
Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.
0 коментара:
Постави коментар