PETROVDAN: Običaji koje morate da ispoštujete

Pravoslavni vernici 12. jula obeležavaju Petrovdan, crkveni i narodni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. Obeležava se kao slava mnogobrojnih porodica. Petrovdan se smatran za kalendarsku granicu u godini: posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na dolazak jeseni.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik koji je u našem narodu poznat pod imenom – Petrovdan. Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo. Sveti apostol Petar (u bukvalnom prevodu kamen, stena) se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika, a reči: “Ti si Hristos, Sin Boga živoga”, zapisane u Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama. Hristos mu je odgovorio: “Ti si Petar i na tom kamenu sazidaću crkvu svoju”.

Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju. Sveti apostol Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere, a smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao – Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle, protivnik Hristovih sledbenika. Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista i da je poverovavši u NJegovu propoved i sam postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve. Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.


Jedina Novozavetna autobiografija

Apostol Pavle je jedini u Novom zavetu ostavio i nekoliko tipično autobiografskih redova:

"Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga; od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac; triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me; tri puta se lađa sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj. Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, među lažnom braćom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji..." (Druga poslanica Korinćanima, XI, 23-27)


Post i krsna slava

Jedan od četiri godišnja posta posvećen je Apostolima i danas se završava.Petrovdan se praznuje Liturgijski i osveštavanjem slavskih kolača i žita u srpskim crkvama i manastirima.

Ovo je krsna slava brojnih srpskih domaćina i najstarijeg spomenika raške arhitekture, koji je pod zaštitom Države, Petrove Crkve kod Rasa, koji datira iz 9. veka, kao i manastira Divljani, Crna Reka i Petro-Pavlovo kod Trebinja.

Imendan Petra Prvog Karađorđevića: Ovaj dan je i imendan kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je rođen na Petrovdan 1844. godine, što je bio razlog više da dobije ime, kao što je i njegov deda Đorđe (potonji Karađorđe) rođen na Đurđic (Svetog Đorđa) dobio po tom prazniku, odnosno svetitelju, ime.




Verovanja

U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda).

Za Petrovdan su vezani mnogi interesantni rituali. Trebalo bi rano da ustanete i “okupate” se u zracima izlazećeg sunca. Za dobro zdravlje tokom cele godine umijte se rosom. Nakon toga uberite cveće i, dok od njega pletete venčić, razmišljajte o nekoj želji. Venčić držite u kući sve dok vam se želja ne ostvari. Usamljene osobe treba da naberu buketić cveća, stave ga na jastuk i tako prespavaju.

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Postoji verovanje da Sveti Petar na ovaj dan deli jabuke deci na onom svetu, pa su zato mnoge majke koje su izgubile decu branile preživeloj deci da pre Petrovdana jedu jabuke, kako bi preminula na taj dan dobila jabuku.

Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.

Kako je opisala Nada Bojović, lile su štapovi od mlade divlje trešnje ili breze. Oguli im se kora na gornjrm delu, pažljivo da ona ne spadne sa štapa. Ta se kora ukovrdža. Kada se osuši, može da gori, kao baklja.

Narod iz Raške i drugih mesta okuplja se oko nje na ovaj dan. Upravo je i najstarija srpska crkva hram koji je posvećen svetom Petru iz IX veka i nalazi se u neposrednoj blizini Novog Pazara. Oko crkve su okrugli stolovi i klupe, koje su napravile viđenije porodice ovog kraja. Tu se narod veseli, jede, pije, zapeva i zaigra, sve u slavu Petrovdana. U poslednje vreme to je preraslo u veliki narodni sabor.

Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu 'Petrovača'.


Lekoviti petrovac

Narodna praksa je nalagala da uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene, pobio bi ih u zemlju gde ih niko neće videti ni dirati. Sutradan, rano, otišao bi da vidi cvetove. Verovalo se da će onaj od ukućana kome cvet stoji pravo biti zdrav, onaj kome je klonuo biće bolešljiv, a ako mu je uvenuo - umreće.

Biljka petrovac je, inače, lekovita i cenjena u narodu kao prirodni lek još od davnina, o čemu svedoči i to što joj je ime dato ime po poštovanom svecu (poznata je i kao trava Svetog Petra, ranjenik, kostolom). Tako se i smatra da je biljku najbolje brati upravo oko 12. jula, dana kada se slave sveti apostoli Petar i Pavle. Njena istorija seže u srednji vek, a za nju su znali još stari Egipćani. Rasprostranjena je u našim krajevima, posebno brdsko-planinskim, pogoduju joj sunčana i topla mesta, gde cveta do septembra.

Plod je sitan čičak, a čitava biljka je gorka i slabog mirisa. Petrovac je tzv. taninska biljka, jer sadrži najviše tanina, zatim organske kiseline, vitamine C, B1 i K, flavonoide, steroide, triterpene, eterično ulje i drugo.

Kao lekoviti deo biljke koristi se čitav nadzemni deo (cvetovi i listovi), koji se sakuplja na samom početku cvetanja, a može se konzumirati u obliku čaja ili kupke od petrovca (koja se priprema tako što se u celu količinu vode za kupanje doda oko 200 grama petrovca, a preporučuje se i zdravim osobama bar jednom godišnje).

 Čaj od lista leči malokrvnost, pomaže pri reumi, lumbagu, tegobama sa varenjem. Priprema se lako i jednostavno. Potrebna je supena kašika osušenog nadzemnog dela biljke petrovac, koja se prelije sa dva decilitra proključale vode. To se poklopi i ostavi da odstoji 10 minuta, procedi i piju se dve do tri šolje čaja dnevno pre obroka. Neželjeni efekti usled konzumacije čaja od petrovca nisu zabeleženi, ukoliko se ne pretera sa dnevnom dozom, ali ukoliko se ona prekorači, može da izazove tegobe sa varenjem hrane i zatvor.

Ali, zar nas priroda i tako ne upozorava stalno da sa ničim ne treba preterivati..
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар