Zadušnice: Molitva odjekuje i na "onom svetu"

Zadušnice su dan kada se sećamo naših upokojenih i molimo za njihove duše. Na ovaj dan u svim pravoslavnim hramovima služi se Sveta liturgija. Ide se na groblje, a pre toga i u crkvu, nosi kuvano žito koje simboliše smrtno telo i besmrtnu dušu i podseća na Hristove reči da zrno donosi plod tek kada umre * Sudbina duše nije zapečaćena njenim učinkom tokom života na zemlji; Božje milosrđe daje priliku bližnjima da joj pomognu i posle njenog odlaska * Dramatični primeri značaja molitvi za one koji su nas napustili

 

Piše: Slavoljub Marković 

Pred nama su još jedne Zadušnice. Dan posvećen svim mrtvima, kada se mnogobrojni Srbi nađu uz grobove svojih dragih pokojnika, sećajući se i moleći se za njih, paleći sveće i tamjan. U Crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog: "Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih".

Poruka iz sna


Na pitanje u kakvoj vezi mogu biti živi sa dušama umrlih, jer su svet živih i svet umrlih odvojeni nepremostivim zidom tajne neshvatljive ljudskom umu, u verskim knjigama se odgovara primerom vina zatvorenog u tami bureta, koje - mada ni po čemu ne može znati šta se dešava u spoljašnjem svetu - ipak svakog proleća počne da "cveta". Tako je i sa vezama ljubavi između sveta živih sa dušama dragih umrlih osoba, kaže se u učenju hrišcanske crkve, koja baš zato značajnu pažnju i posvećuje molitvama za spas duša onih koji su "prešli u carstvo nebesko". Sila kojom se ostvaruje krajnji cilj ljudskog živospasenja jeste, izmedu ostalih, i zaupokojena molitva.

U jednom tekstu blaženopočivšeg patrijarha Pavla stoji: “Evanđelsko učenje o besmrtnosti duše jedna je od osnovnih istina naše pravoslavne vere… Sa tom verom da su naši srodnici i prijatelji i posle smrti živi pred Bogom Živim, mi hrišćani ne prekidamo duhovnu vezu sa njima, molimo se Bogu za njih i vršimo zaupokojene spomene…"

Sveštenik Dimitrij Dudko je u svojoj praksi imao i slučaj pilota koji se srušio, a čija je žena počela da stalno sanja isti san u kojem joj pokojni muž saopštava: "Daj mi dve rublje". Kako se san neprestano ponavljao, žena je postala uznemirena. Kopkalo ju je je značenje sna, koje nikako nije mogla da objasni. Prijatelji su je savetovali da ne obraća pažnju na san, ali nju to nije moglo da umiri. Počela je da posećuje crkvu, što ranije nije činila. Preporučuju joj da traži da se na zadušnice odsluži parastos. Ona ga naručuje i pita:

- Koliko to košta?

I dobija odgovor:

- Dve rublje!

I eto značenja poruke iz sna: "Daj mi dve rublje". Posle odsluženog parastosa, san je prestao da se ponavlja.



Molitvom pomažemo pokojnima


Najranije svedočanstvo o molitvama hrišćana za svoje mrtve nađeno je na epitafima sa grobova iz drugog veka, kao i na natpisima u katakombama. Takva praksa, međutim, ima svoje korene u judeohrišćanskom predanju, a očigledna je u Drugoj knjizi o Makabejcima (12, 39-45), gde se upućuju molitve Bogu i prinose žrtve za iskupljenje greha Jevreja poginulih na bojnom polju. Već 211. godine Tertulijan govori o hrišćanskim zadušnicama kao o drevnom običaju. Od tada pa nadalje postoji dosta svedočanstava o molitvama za mrtve.

U Svetom pismu se kaže: "Neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći". Pomaže li ona, i na koji način, i mrtvima?

Postoje svedočanstva da je Sveti Serafim Sarovski prilikom molitava dobijao od Gospoda i neke vidljive znake. Tome je prisustvovala i jedna monahinja koja je to ovako opisala:

"Dok se Starac tako molio, odjednom u keliji nastade strašna tama! Od straha sam pala licem ka podu, a baćuška me je, videvši me takvu, zamolio da ustanem:

- Znaš li, radosnice moja, odakle po ovako svetlom danu tako užasan mrak? Otuda što sam se molio za jednu grešnu dušu umrloga i istrgao je iz ruku samog đavola. Zato se ovaj tako zlokobno okomio na mene i sam ovamo uleteo. Otuda ovde ovoliki mrak."

Molitva, dakle, rasteruje tamu i na ovom i na onom svetu. Nepokajana, grešna duša u zagrobnom životu, iako je potpuno svesna svoje nesreće (jer postoji kao ličnost) nema sopstvene snage da se iz nje izbavi. Vreme spasenja ili osude je vreme ovozemaljskog života. Ali, božje milosrđe daje nam nesumnjivo pravo da verujemo kako se tim dušama još može pomoći, jer su Njegove reči: "Za šta god uzmolite, u ime moje, to ću učiniti" (Jov; 14, 14).

O značaju molitve za umrle govori i slučaj opisan u letopisu čuvenog Optinskog manastira, o kojem je posvedočio arhimandrit Antonije, namesnik Trojice-Sergijeve lavre. Ubrzo pošto su ga postavili za namesnika, u Lavru je došao i jedan "obudoveli parohijski đakon". Pošto je imao dosta dobar glas, počeo je da stalno služi sa namesnikom. Pred jedan praznik zamolio je svog starešinu da ga pusti kući na neko vreme. Namesnik je to dozvolio, ali pod izričitim uslovom da se za praznik vrati.

"Ujutru, uoči praznika, upitam je li došao đakon, ali rekoše mi da nije", kazuje namesnik, arhimandrit Antonije. "Počne već i povečerje, a đakona nikako nema, što me je silno uznemirilo i ogorčilo. Pojavio se tek pred svenoćno bdenije, objavivši da se pripremao za bogosluženje. Priguših svoju ljutnju i rekoh mu da, ako je spreman, služi. Sutra posle svete liturgije, pođosmo u trpezariju na obed. Tu počeše da se smeju na đakonov račun, što preraste u prepirku koju sam ja umirio. Vrativši se u svoju keliju, đakon uze krčag i pođe po vodu. Vraćajući se, pred samim vratima - padne mrtav."

Namesnik lavre u tom času osećao se krivim pošto je od đakona, umornog od puta, tražio da sa njim čita bdenije i izvrši ostale obaveze. Sa takvim mislima predao se molitvama za umrlog đakona, naloživši prethodno da se pominje u svim crkvenim službama.

"U predvečerje 40. dana po đakonovoj smrti, prilegoh u keliji zakratko, kad čujem - neko ulazi k meni. Kelija se osvetli i preda me stade počivši! Reče kako je došao da mi se zahvali za molitve, na šta mu ja odgovorih kako se nisam samo ja molio, već je i ostala bratija to činila, jer sam naložio da se to zapiše i pominje. Počivši đakon na to mi uzvrati kako nije nigde zapisan i kako ga nigde nisu pominjali! (Kasnije sam se raspitao da li je došlo do tog propusta i ispostavilo se da jeste: đakona su zaboravili da zapišu). Upitao sam umrloga otkuda zna za moje molitve, a on mi reče:

- Sve da se čovek sakrije i tri hvata ispod zemlje, kojima Gospod učini tu milost, vidimo koji čovek se moli, kome se moli, za koga se moli i šta ište. Gospodu je sve znano.

Zainteresovah se i kako je đakon prošao mitarstva, gde se odmeravaju počinjeni gresi umrlog, a on mi reče:

- Kao munja!

Osetio je moju radoznalost, pa produži:

- To je bilo zbog časti Tela i Krvi Gospodnje, jer sam se na dan svoje smrti tek bio priičestio."



Simbolika zadušnica


Zadušnice su upravo molitvena obeležavanja dana odvajanja duše od tela, člana Crkve. Na taj dan se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju, u spomen na svoje pokojnike, smatrajući da bi im vera bez dobrih dela bila prazna, jer "blaženi su oni koji su milostivi" (Matej 5,7).

Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Kuvano žito se nosi u parohijski ili manastirski hram, kao i na groblje. Na dan zadušnica se služi Sveta Liturgija, i tada sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen.

Smisao kuvanog žita je da nas podseti na reči Hristove da zrno kad umre donosi rod, i to ne u tami zemlje, nego na svetlosti sunca. To je simbol smrtnog tela i života besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.

Sveća je simbol Hristove svetlosti. Ona treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je mala žrtva Bogu, koji se žrtvovao za nas.

Pogača za ovaj dan može se praviti s kvascem ili bez njega. Bez kvasca se priprema tako što se na dasku za mešenje izruči kilogram do dva prosejanog brašna, posoli se i zamesi vodom u kojoj je rastvoreno malo sode bikarbone. Zatim se pogača mesi, a kada po testu počnu da se formiraju mehuri, znak je da je dovoljno izmešeno. Testo treba da je što tvrđe, odnosno sa što manje vode. Umešena pogača se razvije oklagijom u debljini od tri do četiri prsta, izbode viljuškom, stavi se na vrelu ringlu, da se malo zapeče sa obe strane, Posle toga se stavi u pećnicu i peče na tihoj vatri dok se sasvim ne ispeče.

Pogača je još bolja ako se peče u crepulji. Ako se pogača pravi mrsna, u testo se stavi komad masti, dva ili tri cela jaja, a mesi se kao što je već opisano. Naravno, ako bi se pravila sa kvascem i zamesila mlekom, bila bi još ukusnija, međutim, to onda nije pogača za zadušnice već za druge prilike.

Zadušnice, inače, nisu opštepravoslavne i smatra se da smo ih primili od Rusa. Ruska crkva je, tako, ustanovila "Dimitrijevsku roditeljsku subotu" (kod nas takozvane Mitrovske zadušnice) u 14. veku, nakon Kulikovske bitke 1380, gde su Rusi odneli pobedu. Vojskovođa Dimitrije Donski je zamolio Svetog Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom to je postao dan pominjanja svih upokojenih, ne samo vojnika.

U Rusiji se imena pokojnika napišu na papir "zapiski" i predaju svešteniku da se danas moli za njih, ali samo one koji su bili kršteni. Za nekrštene i samoubice može se moliti kod kuće, ili na groblju, ali ne i u crkvi.

U svakom slučaju, poštovanje i kult predaka su naročito izraženi upravo u zadušnicama, koje su se u punoj svežini kao narodni običaj sačuvale do danas. Stalno iznova podsećaju nas i na značaj molitve za drage osobe koje su nas napustile, kao delo radosnog otkrića da svet ima dubine, da mi nismo okruženi samo vidljivim stvarima, već da smo, isto tako, uronjeni u nevidljivo i prožimani njime. A kako je to rekao mitropolit Antonije (Blum), "taj nevidljivi svet predstavlja, u isti mah, i prisustvo Boga, kao vrhovne i krajnje stvarnosti, i našu najdublju istinu".
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар