Mala Gospojina: Šta danas treba raditi? (VIDEO)

Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice je crkveni i narodni praznik kojim se, 21. septembra, slavi rođenje Bogorodice Marije, koju  crkva i vernici smatraju svojom zaštitnicom i zastupnicom pred vaskrslim Spasiteljem. Ovaj praznik spada u red najvećih zavetnih praznika.


Na ovaj praznik slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane rođena Sveta Deva Marija. Prema predanju, Joakim i Ana dugo nisu imali dece i molili su se Bogu da im podari potomstvo. Već ostareo, Joakim je u pustinji proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi. Jednog dana Ani se pod lovorovim drvetom javio anđeo i rekao da je njihov vapaj dospeo do nebesa i da će ubrzo postati majka. Na to se Ana zavetovala da će dete posvetiti Bogu.




Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovjekovnih manastirskih fresaka. Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. veka.

Ovaj dan se praznuje kao Mala Gospojina ili Mala Bogorodica. Obeležava se 21. septembra svake godine, ali nije poznato od kada se praznuje.

Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka - Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko.

Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Praznik Rođenje Presvete Bogorodice ili Mala Gospojina je veoma poštovan kod Srba. Prazniku se pozebno raduju mladi, koji pohode svetinje. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.

Mnoge porodice slave je kao Krsnu slavu, a u njeno ime, širom Srbije, održavaju se mnoge zavetine, preslave, molitve i litije. Najpoznatiji svetovni običaji na Malu Gospojinu su vašari i druga svečana okupljanja, koja su bila prilika za druženje, ali i za ugovaranje svadbi i venčanja.

Zato ne čudi, što period svadbenih veselja od davnina do danas, počinje od Male Gospojine, koja je, prema verovanju, mladencima verenim ili venčanim na ovaj dan darovala poseban blagoslov. Zato u narodu vlada verovanje da je ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi.

U Srbiji se na Malu Gospojinu i danas održavaju veliki vašari u Negotinu, Šapcu i Kruševcu.

Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Veruje se i da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime. Sunce 21. septembra najavljuje sunčanu jesen i zimu, kaže narodno predanje, baš kao što je rođenje Marijino obasjalo stare roditelje Joakima i Anu.

Žene, prema narodnom verovanju i običajnoj praksi vezanoj uz ovaj praznik,  na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

U beogradskoj Sabornoj crkvi kralj Petar Prvi Karađorđević (1844-1921) krunisan je 1904. na praznik Roždestva Bogorodice, a Mala Gospojina je i slava humanitarne i kulturno-prosvetne organizacije "Kolo srpskih sestara", osnovane 1903. na inicijativu slikarke Nadežde Petrović (1873-1915).
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар