.jpg)
Koronalne rupe su regioni u kojima magnetno polje ide ka svemiru, umesto ka unutra. Čestice koje se kreću oko tih polja napuštaju Sunce, umesto da se zadrže blizu površine. Korona je sunčeva atmosfera.
Svaki put kada koronalna rupa prođe pored Zemlje možemo da izmerimo čestice koje izlaze iz nje. Tada se i čestice oko Zemlje ubrzavaju i uleću u našu magnetnu sferu.
Te čestice koje stalno odleću sa Sunca zovu se solarni vetrovi, a oni duvaju oko 400 kilometara na sat, dok ako odleću iz koronalne rupe imaju brzinu od oko 800 kilometara na sat.
Promene na suncu mogle bi da izazovu superoluju, oluju koja bi napravila haos u elektronici na Zemlji.
To znači da bi širom planete mogla da nestaje struja, a naučnici sa Univerziteta u Bristolu kažu da je samo pitanje vremena pre nego što izuzetno snažna solarna oluja dođe do Zemlje.
"Ljudi bi imali veliki problem da napajaju domove, natoče benzin, plaćaju, podižu novac. Voda i kanalizacija bi takođe bile oštećene, očekuju se epidemije a bolesti za koje smo mislili da smo iskorenili bi se vratile".
Najveća superoluja desila se 1859 i poznata je kao Karington događaj. Energija koja je tada krenula sa sunca imala je snagu 10 milijardi atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Trilioni čestica leteli su ka Zemlji brzinom od 3.000 kilometara u sekundi.
Tada nismo toliko zavisili od elektronike i udar je bio blaži.
Naučnici kažu da ovakvi događaji nisu samo pretnja - oni su neminovnost.
0 коментара:
Постави коментар